U fotografijama: Oči u oči sa smrtonosnim zmijama Konga

U šumama koje u ogromnoj većini prekrivaju zemlju Demokratske republike Kongo krije se malo poznata zdravstvena kriza.

Beskrajne džungle su dom za brojne vrste zmija otrovnica, a Demokratska republika Kongo žarište je povreda i smrti od ujeda otrovne zmije. Ovaj problem stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Lekara bez granica nazivaju zapostavljenom krizom u Africi.

Fotograf Hju Kinsela Kaningem zabeležio je ovaj problem i uspeo da napravi krupne portrete nekih od najopasnijih zmija na svetu, za Pulicerov centar za izveštavanje o krizama.

Ribar Patrik Atelo pokazuje živu mambu na reci Ruki. Zmije su primećene blizu sela i, kako je veliki broj seljana preminuo nakon ujeda, ljudi ih se plaše i često ih ubijaju čim ih ugledaju.

Svake godine od ujeda zmije otruje se 2,7 miliona ljudi, što za posledicu ima između 81.000 i 137.000 smrti, sa mnogo više amputacija i trajnih invaliditeta, stoji u nedavno objavljenom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.

Godine sukoba i političke korupcije oštetile su veći deo infrastrukture Konga, što znači da su zalihe protivotrova oskudne ili ih je gotovo nemoguće raspodeliti. Sa preklapanjem primarnog staništa zmija otrovnica i ruralne populacije, veliki broj stanovnika ne može da dobije lek. To može da ima smrtonosne posledice.

Zmije se često hvataju u ribolovačke mreže na reci Kongo, tako da ribari oprezno proveravaju ulov.

Kaningem je slikao i zmije izbliza, poput šumske kobre (na slici iznad).

„Napravio sam mirno okruženje i ostao nepomičan na zemlji. Tako sam uspeo da načinim portrete na svega par metara od zmija“, kaže on.

Fransoa Nsingi, tehničar iz kongoanskog Centra za protivotrove, vodio je računa da najopasnije vrste nisu pod stresom ili uznemirene.

„Najbolji portreti nastali su dok su zmije proučavale objektiv aparata. Osećao sam da je bitno da ih fotografišem dok se slobodno kreću, baš kao što bi u divljini. Ne dok su u kavezu ili iza stakla“, kaže Kaningem.

„Bilo je fantastično prikazati zmije i u drugom kontekstu, a ne samo kao pretnju. Ipak, dok sam radio sa Fransoaom, kojima ima godine iskustva pored zmija, postao sam svestan da bi neočekivani susret sa njima bio veoma opasan.“

Džoel Botsuna, asistent zaštićene šumske oblasti koji vodi kongoanski Institut za očuvanje prirode u pokrajini Ekvator, drži mrtvu Džejmisonovu mambu. Zmiju su preko noći ubili lokalni farmeri.

Mambe imaju izuzetno opasan neurotoksični otrov – do smrti može da dođe već dva sata posle ujeda.

Kobra je ušla u ribolovačku zamku koju je postavio ribar Šadrak Ifomi. On ribari na reci čitavog života i zmije su ga ujedale više puta, ali srećom samo neke manje vrste poskoka.

Rad u divljini za rezultat ima veliku količinu zmijskih ujeda. Sakriveni poskoci i kobre mogu da budu uznemireni i da pređu u smrtonosni napad.

Zemljoposednicu Moniku zmija je ujela dok je šetala po posedu.

Tradicionalna isceliteljka u zapadnom gradu Mbandaka pokazuje lek protiv zmijskog ujeda. Biljke i zmijska glava samelju se u prah, a potom spale pre nego što se utrljaju u ranice od žileta načinjene na rukama žrtve zmijskog ujeda.

Ovi lekovi potencijalno ublažavaju neke manje simptome ili pružaju efekat placeba, ali mogu i da naškode. Na primer, oni naprave male rezove žiletom da bi se utrljali spaljene supstance (uključujući samlevenu zmijsku glavu) i mogu da dobiju infekciju.

Lekovito bilje sakupljaju iscelitelji poput Bjenvenua Efetea, na slici ispod.

Doktorka Anaurite Njabolea, u zdravstvenoj klinici Tabe, u Mbandaki, ima malo ili nimalo pristupa protivotrovima i mora da leči samo simptome zmijskih ujeda.

Zmijsko meso se i jede – ovde se prodaje na pijaci Makila, u Mbandaki. Prodaje se za između 3.000 i 5.000 kongoanskih franaka (2,40 funti).

Sve fotografije © Hju Kinsela Kaningem uz pomoć Pulicerovog centra.