Udaljeno škotsko ostrvo gde se Nova godina slavi po Julijanskom kalendaru

Na udaljenom škotskom ostrvu Fula doček Nove godine se slavi dve nedelje kasnije od većine drugih u svetu, baš kada i mnogi na Balkanu.

Ostrvo iz arhipelaga Šetland, na kojem živi manje od 40 ljudi, nikada nije potpuno prihvatila Gregorijanski kalendar, već poštuje Julijanski.

Zbog toga meštani Božić proslavljaju 7. januara umesto 25. decembra, a Novu godinu 13. januara.

„Tako smo oduvek radili“, kaže jedan stanovnik ostrva za BBC.

• Svi srpski kalendari: Od Svetog Save do Milankovića
• Najhaotičniji drevni britanski rituali koji se održavaju i danas
• Ulazak planete u 2025: U Srbiji protesti, širom sveta vatromet, u Brazilu kupanje

Pre više od četiri veka, papa Grgur Trinaesti osmislio je kalendar koji se danas koristi i kojim je zamenjen julijanski kalendar, u kojem nije dobro izračunato koliko dana treba Zemlji da obiđe oko Sunca.

Stanovnici Fule ne koriste stari kalendar u svakodnevnom životu zbog praktičnih razloga, poput ukrcavanja na avion ili rasporeda polaska trajekta.

Ali, to ne važi za Božić ili novogodišnji doček.

Gde je ostrvo Fula?

Fula je na oko 25 kilometara od centralnih ostrva arhipelaga Šetland i smatra se najudaljenijim naseljenim ostrvom Velike Britanije.

Dugačko je manje od osam kilometara, struju dobija iz turbina na vetar, hidroenergetskih postrojenja i solarnih panela, a za slučaj nužde koriste se agregati.

Između ostrva i centra arhipelaga Šetland plovi trajekt, a postoje i redovna avionska linija od Fule do aerodroma Tingval kod Lervika, najvećeg grada arhipelaga.

Ovo je jedno od poslednjih mesta na kojem se govori nornski jezik (stari severno-germanski jezik), zaostavština iz vremena dok su ovim ostrvima gospodarili Vikinzi.

Prema poslednjem popisu, na Fuli živi 36 ljudi.

Robert Smit, 27-godišnji stanovnik ostrva, kao i drugi meštani, radi više stvari.

Član je posade trajekta, radi u hidrocentrali, turistički je vodič i dostavlja poštu kada je potrebno.

„Radimo sve i svašta. Morate da budete ophrvani poslom. Svi učestvuju“, kaže.

Proveo je deo života u centru arhipelaga tokom školovanja i slavio je dva Božića i dve Nove godine, iskusivši „najbolje od oba sveta“ tokom 12 meseci, dodaje.

„Tokom odrastanja, delovalo mi je jedinstveno“ to što Fula koristi drugačiji kalendar, seća se Smit.

„Ali naša Nova godina ima sličnosti sa božićnom tradicijom položajnika. Obilazite kuće sa pićem, ostanete malo i družite se.

„Onda možda odete kući na večeru i nastavljate dalje na žurku u sitne sate.

„U Fuli smo više usmereni ka porodici, intimnije je i uvek zajedno sviramo. Po tome je ostrvo poznato. To je dobro za povezivanje. Uvek smo tako radili“, kaže Robert.

Prvo je počeo da svira gitaru, onda je prešao na mandolinu, a sada pokušava da savlada gusle i sve to radi „samo zbog užitka“.

„Božić je sličan kao i na drugim mestima, većina ostaje kod kuće ujutru, deli poklone i provodi vreme sa porodicom.

„U prošlosti je možda bilo drugačijih tradicija koje su iščezle, poput one da muškarci idu u lov na ptice koje bi se kasnije spremale za jelo“, opisuje 27-godišnji meštanin Fule.

• Deda Mraz u Srbiji – od opaklije i praporaca do crvenog kaputa
• Jordanovden: Tradicija muškog hora u ledenoj reci – u fotografijama
• Ko je Krampus, zla verzija Deda Mraza

Kakvi se običaju poštuju na Fuli?

Broj stanovnika ostrva može da varira, ali Smit kaže da je trenutno stanje dobro.

„Većina malih ostrva ima starije stanovništvo, ali nama dobro ide. Imamo dece i mladih.

„Fula vam daje jak osećaj opuštenosti i nezavisnosti, niko vam ne diše za vratom“, smatra.

Tokom dana dočeka Nove godine slediće običaje koje je naučio od majke i bake, pa će činiti ono što bi voleo da radi tokom cele godine.

Verovatno će to biti tradicionalni način obrade zemlje karakterističan za ovo podneblje (crofting), možda će uređivati baštu ili pecati ribu.

„Simbolično ću se potruditi da donesem sebi sreću.

„Imam staru kuću za krofting, koju se trudim da održavam, pa ću možda krečiti“, dodaje.

Drugi meštanin, koji nije želeo da mu se pominje ime, kaže da je „Badnje veče 6. januara slično kao kod većine ljudi koji Božić slave 25. decembra“.

„Jedinstveno je što se trudimo da obiđemo svaku kuću uz muziku i pesmu, a tu je velika žurka.

„Manje je komercijalno, a više utemeljeno u običajima. Važno je zadržati stare običaje“, dodaje.

Ostrvljani su imali dovoljno sreće da dočekaju „donekle“ beli Božić ove godine usled otopljavanja, iako još ima snega na brdima.

• Da li je Deda Mraz sahranjen u Irskoj
• Šta je lunarna Nova godina
• Gledanje u šolju: Turska tradicija popularna kao Tinder

‘Za sreću’

„Nova godina ovde nije Hogmani (tradicionalna škotska novogodišnja proslava), kao u ostatku zemlje, a 13. januar je kao 1. januar.

„Sve je isto na Badnje veče, uz veliku proslavu na kraju“, kaže meštanin.

U razgovor se uključuje i čovek koji se bavi tradicionalnom zemljoradnjom nedaleko odatle.

„Pokušavamo da radimo malo svega za narednu godinu, pomalo od svakog posla koji inače radimo.

„Ići ću i da pokupim malo drva koje je more nanelo na obalu, što je takođe običaj i radi se za sreću“, objašnjava.

Pogledajte video: Da li su irvasi Deda Mraza mužjaci ili ženke

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk