Zagađen vazduh u Srbiji, Sarajevu i svetu: Kako smanjiti smog u gradu

Zaštitnik građana u Srbiji Zoran Pašalić pokrenuo je postupak kontrole Ministarstva zaštite životne sredine.

Kako navodi ombudsman, ministarstvo „u dužem vremenskom periodu nije sprovelo nijednu konkretnu meru“ povodom žalbi građana na zagađenost vazduha.

Ulice Sarajeva su tokom vikenda bile puste – lokalna Vlada je proglasila „uzbunu“ zbog zagađenja vazduha i pozvala građane da ne izlaze napolje osim u hitnim slučajevima. Problema ima i širom Srbije.

Gradske vlasti Sarajeva građanima preporučuju i da nose maske preko lica, ne otvaraju prozore i ne koriste automobile.

Teško se diše i u Srbiji – podaci sa mernih stanica pokazuju da je vazduh u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Nišu, Užicu i Valjevu veoma zagađen. Zbog toga je Srbija u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu, prenela je Svetska alijansa za zdravlje i zagađenje.

• Ko i kako meri zagađenje vazduha u Srbiji
• Srbija i zagađenje vazduha: „Selim se iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi truju decu“
• Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo

Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan rekao je da će državu smanjenje zagađenja koštati 2.4 milijarde evra, kao i da će od januara početi provere da li su lokalne samouprave usvojile planove za smanjenje aerozagađenja.

Višemilionski gradovi poput Londona, Pekinga i Meksiko Sitija decenijama su se borili protiv zagađenog vazduha – evo na koji način i šta im je to donelo.

https://www.facebook.com/vladakantonasarajevo/posts/804153490008129

Kako se za zagađenjem bori svet

London

Tokom 19. i 20. veka, kada su se ljudi grejali na ugalj i kada se teška industrija nalazila u centru grada, nad Londonom se konstantno nalazio „pokrivač“ od smoga.

Ostaće zapamćen Veliki smog nad Londonom 1952. godine, kada je anticiklon nad gradom „zarobio“ hladan vazduh ispod toplog.

Smog je tada smanjio vidljivost na nekoliko metara, a procenjuje se da je zbog zagađenja koje je trajalo četiri dana, umrlo više od 10.000 ljudi.

Rešenje je stiglo 1956. godine, u vidu Zakona o čistom vazduhu.

Smog je smanjen kada je industrija izmeštena iz grada, a domaćinstvima ponuđene subvencije da pređu na korišćenje goriva koja nisu toliko štetna.

Meksiko Siti

Glavni grad Meksika je tokom sedamdesetih i osamdesetih bio na lošem glasu zbog zagađenja – disati u Meksiko Sitiju je bilo isto kao pušiti pola paklice cigareta dnevno.

• Pratite nivo zagađenosti vazduha preko mobilnog
• Zagađenje vazduha na Balkanu: Valjevo do Pekinga

Nivo zagađenja rastao je zbog milionskog broja automobila, ali i geografskog položaja grada koji se nalazi u dolini.

Ujedinjene nacije proglasile su Meksiko Siti najzagađenijim gradom na planeti 1992. godine.

Rešenje je stiglo u vidu odluke da se smanji broj automobila na ulici.

Uređeno je da vozači voze dva dana tokom nedelje i dve subote mesečno. Određivanje ko može kada da vozi funkcioniše po rotirajućem sistemu na osnovu broja registarskih tablica.

• Smederevo u vrtlogu zagađenja i manjka informacija
• Kakav vazduh udišemo

Nažalost, danas je situacija gora. Studije pokazuju da građani ignorišu ovu odluku ili u vlasništvu imaju još jedan automobil kako bi bili sigurni da mogu da voze svakog dana.

Peking

Industrijalizacija Kine dovela je do velikog zagađenja vazduha. Od osamdesetih je porastao i broj vlasnika automobila, pa je vazduh Pekinga postao opasan.

U izveštaju Šangajske akademije društvenih nauka piše da je Peking „nezdrav za život ljudi zbog zagađenja vazduha“.

Rešenje je usledilo nakon godina i godina rada.

Izveštaj Ujedinjenih nacija pokazalo je da je u periodu od samo četiri godine, od 2013. do 2017. godine, nivo opasnih čestica je u gradu opao za 35 odsto.

Takođe piše i da je ovo jedini grad na planeti koji je uspeo da postigne ovako nešto.

Od 1998. godine, vlasti su uvele niz mera, unapredile sistem za praćenje kvaliteta vazduha i više novca uložile u javni prevoz.

Peking i danas ima problem sa zagađenjem. Ljudi s maskama za zaštitu od lošeg vazduha su i dalje čest prizor.

Praktična rešenja za smanjenje zagađenja

Sadnja drveća – studije pokazuju da sadnja drveća smanjuje zagađenje za jedan odsto. Čak i to malo smanjenje ima veliki uticaj na zdravlje. Biljke apsorbuju zagađenje, a to definitivno pomaže poboljšanju kvaliteta vazduha, rekao je Tim Prajs, direktor javnog sektora u Karbon Trastu.

Vožnja biciklom – pored pozitivnog uticaja na zdravlje, biciklizam je najbrži, najfleksibilniji i najpouzdaniji način za kretanje po gradu.

Bašte na krovovima zgrada – biljke smanjuju emitovanje ugljendioksida. Prajs kaže da postoji mnogo razloga zbog čega bi trebalo gajiti biljke. Pored toga što čiste vazduh, zelene površine čine ljude opuštenijim, a mesto za život lepšim.

Saveti lekara

• Vežbajte u teretani. Oni koji imaju srčanih ili problema s plućima ne treba da vežbaju napolju u periodu zagađenja, savetuje Kit Provs, medicinski savetnik iz Britanske fondacije za zdrava pluća.
• Isključite klimu u automobilu.Čestice izduvnih gasova cirkulišu i u vozilima. Profesor kardiologije na univerzitetu u Edinburgu Dejvid Nevbi kaže da je broj čestica unutra automobila često veći nego napolju.
• Izbegavajte gužve. Krenite drugim putem do posla, savetuje Rob Mekenzi, profesor nauke o atmosferi na univerzitetu Birmingemu. On savetuje da se gužve u saobraćaju izbegavaju što zbog zagađenja, što zbog nervoze.
• Izađite kada pada kiša.„Kada pada kiša, zagađenje je smanjeno“, kaže Nevbi. U nekim gradovima, poput Pekinga, uvedeni su veštački tuševi kako bi se smog očistio.
• Verujte nosu i očima. „Čula nam govore kada smo na lošem mestu“, kaže Mekenzi i dodaje da ako je zagađenje veliko, kašalj se javlja, a oči suze.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk