Zašto su u Kašmiru izbili neredi

Nakon što su naoružani napadači ubili 26 ljudi u Kašmiru 22. aprila 2025, himalajska oblast koja je više od sedam decenija tačka razdora između Indije i Pakistana još jednom je dospela u žižu javnosti.

Od podele Indije i nastanka Pakistana 1947. godine, dva suseda koji poseduju nuklearno naoružanje vodila su dva rata nad teritorijom na kojoj živi većinsko muslimansko stanovništvo, a za koju oba tvrde da u potpunosti pripada njima ali ga kontrolišu samo delom.

Ovaj region, kojim delimično upravlja i Kina, i dalje je jedna od najmilitarizovanijih zona na svetu.

Godine 2019, indijski parlament je ukinuo specijalni status regiona koji mu je davao određeni stepen autonomije.

Region je tada podeljen na dve teritorije pod federalnom upravom.

Od tada je indijska vlada uporno tvrdila da se bezbednosna situacija u regionu popravila i da je pobuna protiv indijske vladavine osujećena.

Kritičari su ponovo doveli u pitanje vladine tvrdnje posle najnovije smrtonosne epizode.

• Kašmir ostaje bez autonomije, a napetost u Indiji raste
• Kako se živi u Kašmiru pod vanrednim stanjem
• Ko je ekstremistička grupa Džaiš al Adl iz Pakistana

Istorijat od 1947. godine

Nakon što su Indija i Pakistan stekli nezavisnost od britanske vladavine 1947. godine, bivši vladari kneževine dobili su izbor da se pridruže državi koju preferiraju.

Maharadža od Kašmira Hari Sing bio je hinduistički vođa regiona sa većinskim muslimanskim stanovništvom uglavljenim između dve zemlje i nije mogao da se odluči.

Potpisao je privremeni sporazum o „mirovanju“ da bi održao saobraćaj i druge usluge sa Pakistanom.

U oktobru 1947. godine, pakistanska plemena su izvršila invaziju na Kašmir, pokrenuta izveštajima o napadima na muslimane i nezadovoljna taktikom odugovlačenja Harija Singa.

Maharadža je zatražio vojnu pomoć Indije.

Generalni guverner Indije lord Mauntbaten verovao je da će do mira najbolje doći ako se Kašmir privremeno pripoji Indiji, dok se ne bude glasalo o njegovom krajnjem statusu.

Hari Sing je tog meseca potpisao Instrument o pristupanju, ustupivši Indiji kontrolu nad spoljnom i odbrambenom politikom.

Indijske trupe zauzele su dve trećine teritorije, dok je Pakistan zauzeo ostatak na severu.

Pedesetih godina Kina je okupirala istočne delove države zvane Aksai Čin.

Da li je prvo došlo do Instrumenta o pristupanju ili ulaska indijskih trupa ostaje veliki izvor spora između Indije i Pakistana.

Indija insistira da je Hari Sing potpisao prvi, tako legitimizujući prisustvo trupa.

Pakistan ostaje pri tome da maharadža nije mogao da potpiše dokument pre nego što su trupe stigle i da su on i Indija stoga ignorisali sporazum o „mirovanju“ sa Pakistanom.

Pakistan zahteva referendum za odlučivanje o statusu Kašmira, dok Nju Delhi tvrdi da su glasanjem u novoj indijskoj državi i na nacionalnim izborima Kašmirci potvrdili pripajanje Indiji.

Pakistan se poziva na brojne rezolucije UN-a u korist referenduma u organizaciji UN-a, dok Indija tvrdi da Sporazum iz Simle iz 1972. godine obavezuje dve zemlje da probleme rešavaju kao država sa državom.

Decenijama nije došlo do značajne promene ovih pozicija.

Uz to, neki Kašmirci zahtevaju treću opciju – nezavisnost – o kojoj ni Indija ni Pakistan nisu spremni da razmišljaju.

Dve zemlje vodile su ratove oko Kašmira 1947-48. i 1965. godine.

One su formalizovale originalnu liniju primirja kao Liniju kontrole u Sporazumu iz Simle, ali to nije sprečilo nove okršaje 1999. godine na glečeru Siačen, koji je nalazi izvan Linije kontrole.

Indija i Pakistan su se ponovo našli nadomak rata 2002. godine.

Situaciju je dodatno iskomplikovao islamistički ustanak koji je izbio 1989. godine.

Indija je dala vojsci dodatno ovlašćenje da okonča pobunu pod kontroverznim Zakonom o specijalnim moćima oružanih snaga (AFSPA).

Uprkos povremenim izmenama AFSPA-a, on i dalje ostaje na snazi u Džamuu i Kašmiru pod indijskom upravom.

Ključni datumi u istoriji Kašmira:

• 1846 – Stvaranje kneževine Kašmir.
• 1947/48 – Maharadža od Kašmira potpisuje sporazum o pristupanju Indiji nakon napada Pakistanske plemenske vojske. Oko ovog regiona izbija rat između Indije i Pakistana.
• 1949 – Kašmir je podeljen između Indije i Pakistana, a dogovorena je linija prekida vatre.
• 1962 – Kina pobeđuje u kratkom ratu sa Indijom u sporu oko granične oblasti Aksai Čin.
• 1965 – Drugi Indo-pakistanski rat oko Kašmira okončava se primirjem.
• Uspon kašmirskog nacionalizma: Oslobodilački front Džamu-Kašmira osnovan je sa ciljem formiranja nezavisne države kroz ponovno ujedinjenje Kašmira pod indijskom i pakistanskom upravom.
• 1972 – Sporazum iz Simle: Indija i Pakistan formalizuju liniju prekida vatre kao Liniju kontrole u sklopu nove inicijative za pregovore o razlikama posle rata koji se završio odvajanjem Bangladeša od Pakistana.
• 1980/90-ih – Pobuna u Kašmiru: Nezadovoljstvo indijskom vladavinom dovodi do oružanog otpora, masovnih protesta i uspona militantnih grupa koje uživaju podršku Pakistana. Ginu desetine hiljada ljudi.
• 1999 – Indija i Pakistan ulaze u kratki sukob nakon što ekstremisti prelaze Liniju kontrole u distrikt Kargil pod indijskom upravom.
• 2008 – Indija i Pakistan otvaraju trgovinski put preko Linije kontrole prvi put posle šest decenija.
• 2010 – Antiindijski protesti u Kašmiru pod indijskom upravom u kojima strada više od 100 mladih.
• 2015 – Politička prekretnica: Na izborima u Džamuu i Kašmiru indijska vladajuća nacionalistička hinduistička stranka BJP nameće se kao krupni politički igrač u regionu po prvi put nakon što postaje deo koalicione vlade sa regionalnom muslimanskom Narodnom demokratskom strankom.
• 2019 – Indijska vlada oduzima državi Džamu-Kašmir specijalni status koji joj je davao značajnu autonomiju. Nekadašnja država Džamu-Kašmir podeljena je u dva regiona pod federalnom upravom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk