Zašto Tramp želi Grenland i šta o tome misle Grenlanđani

Izabrani američki predsednik Donald Tramp ponovio je da namerava da preuzme Grenland, arktičku teritoriju koju kontroliše Danska.

Zašto Tramp govori o ovome i zašto baš sada?

Gde je Grenland?

Grenland, najveće ostrvo na svetu, nalazi se na Arktiku.

Najređe je naseljena teritorija na svetu. Oko 56.000 ljudi živi tamo, uglavnom domorodaca Inuita.

Oko 80 odsto teritorije je pokriveno ledom, što znači da ljudi mahom žive na jugozapadnoj obali oko glavnog grada Nuk.

Kao autonomna danska teritorija, Grenland je takođe vojna baza Danske i Amerike.

Ekonomija se uglavnom oslanja na ribarenje. Državna pomoć danske vlade čini jednu petinu grenlandskog BDP-a.

Poslednjih godina sve je veće interesovanje za prirodna bogatstva ove teritorije, između ostalog i za rudarenje retkih minerala, uranijuma i gvožđa.

Oni mogu postati dostupniji zbog globalnog zagrevanja jer se topi sve više leda na Grenlandu.

• Tramp ne odustaje, želi da SAD kontrolišu Grenland i Panamski kanal
• Grenland ponovo poručio Trampu: Nismo na prodaju
• „Grenland nije na prodaju“, poručuju Trampu

Kakav status ima Grenland?

Geografski pozicioniran unutar Severne Amerike, Grenland poslednjih oko 300 godina kontroliše Danska, koja je udaljena skoro 3.000 kilometara.

Ovo ostrvo je bilo kolonija do polovine 20. veka.

Tokom većeg dela tog perioda bilo je izolovano i siromašno.

Postalo je deo Kraljevine Danske 1953. godine, kada su Grenlanđani postali danski građani.

Na referendumu održanom 1979. godine Grenland je dobio pravo da odlučuje o većini unutrašnjih pitanja, dok je Danska zadržala kontrolu nad spoljnom politikom i odbranom.

Zašto je Grenland važan Americi?

Amerika je godinama imala bezbednosni interes na Grenlandu.

Pošto je nacistička Nemačka okupirala kopnenu Dansku tokom Drugog svetskog rata, Amerika je napala Grenland i uspostavila vojne i radio stanice na celoj teritoriji.

Američke snage ostale su i posle rata na Grenlandu.

Amerika od tada upravlja Pitufik svemirskom bazom, ranije poznatom kao Tula vazduhoplovna baza.

Odbrambeni sporazum sa Danskom, iz 1951. godine, obezbedio je Americi značajnu ulogu u odbrani njene teritorije, između ostalog i pravo da gradi i održava vojne baze.

„Ako Rusija želi da pošalje projektile ka Americi, najkraća putanja za nuklearno oružje je preko Severnog pol i Grenlanda“, rekao je Mark Džejkobsen, vanredni profesor na Kraljevskom fakultetu danske odbrane.

„Zato je Pitufik svemirska baza izuzetno važna u odbrani Amerike.“

Kina i Rusija takođe grade vojne kapacitete na Arktiku poslednjih godina, navodi se u radu Arktičkog instituta.

U radu se poziva Amerika da nastavi da širi prisustvo na Arktiku kako bi napravila kontratežu rivalima.

Lars Loke Razmusen, danski ministar spoljnih poslova, rekao je u sredu da je Danska otvorena za razgovor sa Amerikom, dodajući da je interes Vašington u regionu „legitiman“.

„Vidimo da se Rusija naoružava.

„Vidimo i da Kina počinje da se interesuje“, dodao je.

Tramp je takođe verovatno zainteresovan za rudarenje, rekao je profesor Džejkobsen.

„Danas postoji poseban interes za retke minerale kojih ima na jugu Grenlanda, a koji nisu još iskopavani.

„Oni su izuzetno važni za razne tehnologije, od mobilnih telefona do vetro-turbina.“

Da li Amerika želi potpunu kontrolu nad Grenlandom?

Tramp tvrdi da je kontrola nad Grenlandom važna za američku nacionalnu i ekonomsku bezbednost.

Iako reči izabranog američkog predsednika mogu izgledati neobično, američki lideri su tokom više od jednog veka pokušavali da preuzmu ovu teritoriju.

„Amerika je pokušala nekoliko puta da istera Dance sa Grenlanda i preuzme ga kao deo Amerike, ili da bar imaju potpuno tutorstvo nad Grenlandom“, rekao je Lukas Vaden, autor njuzletera 66° North o arktičkoj bezbednosti.

Pošto je Amerika kupila Aljasku od Rusije, državni sekretar Vilijam H. Sivord vodio je pregovore 1867. godine da kupi Grenland od Danske, ali dogovor nije sklopljen.

Amerika je 1946. godine ponudila 100 miliona dolara za ovu teritoriju, ocenjujući da je ona vitalno važna za nacionalnu bezbednost, ali je danska vlada to odbila.

Tramp je takođe pokušao da kupi Grenland tokom prvog mandata.

Danska i grenlandska vlada su odbacile ovu ponudu iz 2019. godine, rekavši: „Grenland nije na prodaju“.

Šta Grenlanđani misle?

Kuno Fenker, član Inatsisartuta, grenlandskog parlamenta, reko je u sredu da Trampove komentare ne vidi kao pretnju.

Fenker, koji podržava nezavisnost Grenlanda, kazao je za BBC da Grenland kao suverena teritorija može da izabere da sarađuje sa Amerikom na odbrani.

Kada je Tramp prvi put pomenuo ideju o kupovini Grenlanda 2019, mnogi stanovnici rekli su za BBC da su protiv ovog predloga.

„To je veoma opasna ideja“, rekao je Dines Mikaelsen, turistički vodič, koji je rođen i odrastao na istoku Grenlanda.

„On se prema nama odnosi kao prema robi koju može da kupi“, rekla je Aleka Hamond, prva premijerka Grenlanda.

„On čak i ne razgovara sa Grenlandom – on razgovara sa Danskom o kupovini Grenlanda.“

• Kako Trampove i Maskove čarke stvaraju nove diplomatske izazove
• Tramp i Danska: Grenland kao jabuka razdora
• Fotografija pokazuje rekordno otapanje leda na Grenlandu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk