Zdravlje: Šta uzrokuje koleru i kako se zaštititi od nje

To je bolest koja se lako leči, ali ako se ne leči može biti smrtonosna u roku od samo nekoliko sati.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koleru opisuje kao bolest siromašnih područja, kojom se zaražavaju ljudi koji nemaju odgovarajući pristup čistoj vodi i sanitarijama.

Slučajevi zaraze kolerom se uglavnom beleže u Africi, Aziji i na Haitiju.

SZO procenjuje da svake godine od kolere oboli između 1,3 do četiri miliona ljudi i da od nje umre između 21.000 i 143.000 ljudi širom sveta.

• Kakve su to nove FLiRT varijante korona virusa
• Šta je kozja kuga i da li je opasna po ljude
• Kako mogu da se zaštitim od hepatitisa
• Ima li leka: Sve manji broj pedijatara u Srbiji, a posla sve više

Šta uzrokuje koleru

Infekciju kolerom izazivaju bakterije vibrio cholerae.

One luče otrove koji izazivaju povećanu sekreciju vode i elektrolita u tankom crevu, što dovodi do dijareje i, u teškim slučajevima, brzog gubitka tečnosti i soli.

Simptomi se obično javljaju između 12 sati i pet dana od trenutka zaražavanja.

Međutim, SZO kaže da više od 80 odsto inficiranih ne razvije simptome.

Oni koji imaju simptome, obično između 20 i 30 odsto zaraženih, dobiju akutnu vodenastu dijareju koja uzrokuje tešku dehidraciju u roku od nekoliko dana, što može biti smrtonosno ukoliko se ne leči.

Simptomi

• Vodenasta dijareja često bledo mlečne boje
• Mučnina (povraćanje može trajati satima i posebno je često u ranim fazama)
• Bol u stomaku
• Grčevi u nogama
• Dehidratacija može da se dogodi u roku od nekoliko sati od pojave simptoma i da varira od blage do teške. Znakovi dehidracije su: razdražljivost, umor, upale oči, suva usta, ekstremna žeđ, suva i smežurana koža, malo ili nimalo mokrenja, nizak krvni pritisak, i nepravilan rad srca

Dehidracija može dovesti do brzog gubitka minerala u krvi, što se naziva poremećaj ravnoteže elektrolita.

U slučaju blage ili umerene dijareje često se ne sumnja na koleru.

Irene Ovusu-Poku, analitičarka zdravstvene politike za Ganu u međunarodnoj nevladinoj organizaciji koja se bavi vodom, sanitarijama i higijenom WaterAid, kaže da kolera može da se dijagnostikuje samo laboratorijskim analizama.

Ali svi „treba da znaju da uoče jasne znakove“, kaže ona.

„Ako često idete u toalet i primetite da imate vodenastu dijareju, a uz to povraćate i imate bolova u stomaku tri dana, trebalo bi da odete u bolnicu i da posumnjate na koleru“, dodaje ona.

Kako se širi kolera

Kolera se prenosi unosom vode ili hrane kontaminirane bakterijama vibrio cholera.

Oboleli koji nemaju simptome predstavljaju visok rizik za zaražavanje drugih, jer bakterije mogu da prenesu preko izmeta u roku od jednog do 10 dana nakon što su se inficirali.

Irene objašnjava da asimptomatski pacijenti mogu da izbace bakterije u okolinu, posebno na mestima gde se nužda vrši na otvorenom i gde je ograničen pristup vodi i sanitarijama.

SZO upozorava na opasnost dodira sa izmetom ili povraćkom zaraženog kolerom, kao i sa stvarima koje su kontaminirane izmetom ili povraćkom.

Organizacija takođe upozorava da bez odgovarajuće zaštite ne sme da se dolazi u dodir sa telom preminulog od kolere.

Kako se zaštititi

Za putovanje u područja u kojima se beleže slučajevi kolere, britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) daje sledeće savete:

• Redovno perite ruke sapunom i vodom, posebno nakon upotrebe toaleta i pre pripreme hrane
• Pijte samo ispravnu vodu, flaširanu ili prokuvanu vodu sa česme
• Zube perite flaširanom ili prokuvanom vodom
• Ne jedite sveže voće i povrće (uključujući salate) koje niste oprali flaširanom ili prokuvanom vodom i sami pripremili
• Ne jedite školjke i morske plodove
• Ne stavljajte led u pića
• Jedite voće i povrće koje možete sami da oljuštite, kao što su banane, pomorandže i avokado. Izbegavajte salate i voće koje ne može da se oljušti kao što su grožđe i bobičasto voće.

Lako izlečiva bolest

Kolera se lako leči oralnim rastvorom za rehidraciju (ORS).

Standardna ORS kesica se rastvori u litru čiste vode.

SZO savetuje da se ORS nabavi od zdravstvenih radnika ili čak da se napravi kod kuće mešanjem litra čiste vode, šest kašičica šećera i pola kašičice soli.

Prvog dana infekcije odraslima može biti potrebno do šest litara ORS-a u slučaju umerene dehidracije.

U teškim slučajevima, može biti potreban dodatni tretman, među koje spada i intravenska rehidracija.

Obolelima se takođe daju odgovarajući antibiotici da bi se smanjilo trajanje dijareje i količina potrebne tečnosti za rehidraciju, i da bi se smanjila količina bakterija kolere i vreme njihovog izlučivanja u stolicu.

Većina ljudi se brzo oporavlja od kolere uz odgovarajuće lečenje, a pacijenti se obično otpuštaju iz bolnice u roku od tri dana.

Iskorenjivanje kolere

Irene kaže da „vlade treba da ulažu u obezbeđivanje bezbedne vode, sanitarije i higijenskih uslova, posebno u zemljama sa nižim i srednjim prihodima“.

U izveštaju koji su zajedno napravili SZO i Unicef, Dečji fond Ujedinjenih nacija (UN), navedene su sledeće procene za 2022. godinu:

• 2,2 milijarde ljudi širom sveta nije imalo pristup bezbednoj vodi za piće, što znači da im bezbedna voda nije bila dostupna u domu
• 3,5 milijardi ljudi nije imalo pristup bezbednim sanitarijama (toaletima), od kojih je 419 miliona vršilo nuždu na otvorenom
• Dve milijarde ljudi nije u domu imalo pristup osnovnim higijenskim uslovima – objektu za pranje ruku sapunom i vodom

U oktobru 2017. godine, Globalna radna grupa za kontrolu kolere, partnerstvo više od 50 institucija, među kojima su nevladine organizacije, akademske institucije i agencije UN-a, pokrenula je strategiju za borbu protiv kolere.

Cilj grupe je da smanji smrtnost od kolere za 90 odsto i iskoreni bolest u čak 20 zemalja do 2030. godine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk