Životinje i televizija: Kako emisije o prirodi skreću pažnju na ugrožene vrste

Programi poput serijala Dejvida Atenboroa Planeta Zemlja II, utiču na zainteresovanost ljudi za ugrožene vrste, pokazalo je istraživanje.

Iako ne šalju direktne poruke o očuvanju prirode, emisije podstiču ljude da saznaju više o vrstama koje su videli na televiziji.

Tim sa Univerzitetskog koledža Kork nalaze je zasnovao na analizi podataka sa Tvitera i Vikipedije.

• Šta znači kad je zagađenje vazduha u ljubičastom
• Šest stvari koje nestaju zbog klimatskih promena
• Atenboro upozorava da je nastupila „klimatska kriza“

Saznanja su objavljena časopisu Konzervejšn Leters.

Istraživači kažu da njihovi nalazi pokazuju da ovi „filmovi približavaju ljude prirodi i stvaraju trajne promene u svesti gledalaca“.

Kritika zbog očuvanja prirode

Dario Fernandez Belon, jedan od autora istraživanja, kaže da su on i kolega doktor Adam Kejn odlučili da urade istraživanje pošto su mnogi kritikovali emisiju Planeta Zemlja II tvrdeći da ne šalje dovoljno jasnu poruku o neophodnosti očuvanja prirode.

Naučnici su odlučili da istraže da li su kritike osnovane, koristeći podatke sa Tvitera i Vikipedije, kako bi proverili da li postoji problem na koji treba skrenuti pažnju.

„Otkrili smo da je mali deo scenarija posvećen očuvanju prirode i da to nije imalo skoro nikakvog uticaja na Tviter, a kamoli na Vikipediju“, rekao je doktor Fernandez Belon.

Ali istraživači su otkrili da postoji jasna veza između korisnika ovih platformi i vrsta koje se prikazuju u emisiji.

„Otkrili smo da reakcije ljudi i zainteresovanost za određene vrste zavise od toga koliko su vremena prikazivane na ekranu,bez obzira da li se radi o sisarima, pticama ili reptilima“, rekao je on za BBC Njuz.

Drugim rečima, životinje nisu morale da pripadaju takozvanim „harizmatičnim vrstama“ kako bi privukle pažnju gledalaca.

Doktor Fernadez- Belon je dodao da je to interesantno jer pokazuje dilemu koju producenti imaju dok pokušavaju da uspostave ravnotežu između stvaranja emisije koja je zabavna i skretanja pažnje na borbu za očuvanju prirode, istovremeno vodeći računa da gledaocima ne drže predavanje.

„Ako producent žele da istakne neku ugroženu vrstu, ne mora da govori o tome, već je dovoljno da ona bude duže u kadru. Ljudi će verovatno više informacija o toj vrsti potražiti na Vikipediji“.

Medijski radnici shvataju da je publika „na dva ekrana“, odnosno mnogi gledaju televiziju i koriste mobilni uređaj ili tablet.

Fernandez-Belon i Kejn su proverili da li podaci pokazuju da ove emisije navode gledaoce da postanu aktivniji u očuvanju prirode.

„Pregledali smo i izveštaje nekoliko dobrotvornih organizacija da bismo videli da li su dobijale veće donacije dok se emitovala emisija Planeta Zemlja„, rekao je Fernandez-Belon.

„Istina je da ih nije bilo, ne na isti način na koji smo otkrili povećanje aktivnosti na Tviteru i Vikipediji“, kaže on.

Postoji dosta načina da se koriste medijske platforme, poput Tvitera, koje mogu pomoći u oblikovanju komunikacije sa širom publikom.

Fernandez-Belon kaže da se podaci dobijeni uz pomoć društvenih mreža mogu koristiti na različite načine kako bi se šira publika upoznala sa pitanjima očuvanja prirode.

„Ako se ovi podaci koriste u marketinške i poslovne svrhe, zašto ih ne bismo koristili i za očuvanju životne sredine“, rekao je.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk