1. maj u Srbiji: “Bolje ići na roštilj, nego ići za korumpiranim sindikalistima”

Ni ovog 1. maja nema masovnijih radničkih protesta po Srbiji, ali ima tradicionalnih uranaka. Ipak, novinar Dojče Velea Nemanja Rujević objašnjava da srpskim radnicima ne treba zamerati što će pre otići na roštilj ili piknik, nego sa korumpiranim sindikalnim liderima u lažnu borbu za radnička prava.

Radnici u bivšoj Jugoslaviji formalno su bili vlast kroz sistem saumopravljanja, a onda je došlo vreme ratova, propadanja društvenih preduzeća, tranzicije i nečega što mnogi nazivaju perifernim kapitalizmom. Za sve to vreme, praznik rada više je služio za roštiljanje, nego za protestovanje.

Međutim, Rujević za takvo stanje ne krivi radnike, već strelicu okreće ka sindikalistima.

Sindikalni lideri u Srbiji su godinama prokockavali poverenje i bivali sve bogatiji, čast izuzecima, dok su im radnici služili kao moneta za potkusurivanje. Zato ne bih ja radnicima zamerao što će pre otići na roštilj ili piknik, nego sa korumpiranim i pokvarenim liderima u nekakvu lažnu borbu za radnička prava – navodi Rujević.

Na sličnoj liniji je i Sindikat „Sloga“ koji je odbio da učestvuje u protestnoj prvomajskoj šetnji u Beogradu sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost“.

Srpska verzija obeležavanja Međunarodnog dana rada postala je tradicionalni folklor i velika sindikalna prevara čiji je jedini cilj amortizacija radničkog nezadovoljstva u korist države i poslodavaca – saopštava „Sloga“.

---

Radnička klasa u Srbiji – “hipnotisana, nesvesna i ubijena u pojam”

Posle pada socijalizma, klasna svest postala je, na neki način, nepoželjan pojam u političkoj areni gde je dominirala desnica, pa kao i da sami radnici beže od nje.

Sistematska beda koja traje i decenijama ubila je svaku želju i mogućnost ljudima da vide van svog tanjira i da vide da nisu sami i da su deo klase – objašnjava Rujević.

Jedno od najtužnijih saznanja za Rujevića je da u višemesečnim protestima “1 od 5 miliona” nema radnika, sirotinje i onih koji žive između golog preživljavanja i otkaza, već da dominira srednja klasa.

Ni ona ne živi sjajno, ali očigledno ima vremena da se zapita gde i kako živi i šta joj se radi, dok je radničja klasa hipnotisana što propagandom, što potpuno ubijena u pojam i bez nade da im ijedna snaga može vratiti dostojanstvo – ocenjuje Rujević.

---

Nemački i srpski radnici i sindikati – “neuporedivo”

Rujević živi i radi u Bonu, ali navodi da je neumesno poređenje Nemačke i Srbije po radničkom pitanju.

Stanje sa sidikatima i radnicima opisano u teoriji kapitalizma. Imate centar i periferiju kapitalizma i tu ne važe ista pravila. Zato u Nemačkoj, kad sindikati protestuju, to je glavna vest, niko radnike ne naziva fašistima i zastrašivačima stranih investitora – kaže Rujević.

A ti strani investitori u Srbiji obasipaju se javnim novcem, nema analize učinka subvencija, a radnici nisu plaćeni i tretirani dostojanstveno, dodaje Rujević.

To su uslovi rada na koje nemački radnici nikada ne bi pristali – tvrdi Rujević.

Darko Rundek peva „radnička klasa odlazi u raj“, do tada radnike čeka borba za veća prava, a danas nada da kiša neće pokvariti prvomajske izlete.