U aleksinačkom selu Gornji Adrovac je na mestu stradanja ruskog grofa Nikolaja Rajevskog, koji je poginuo u boju sa Turcima 1876. godine, pre 120 godina podignuta crkva Svete Trojice, građanima poznatija kao „Ruska crkva“, a iz Eparhije niške su najavili da će fasada i krov u toku ove godine biti kompletno rekonstruisani, kao i da će urediti portu. Predviđena je i izgradnja kulturno-memorijalnog centra u dvorištu crkve, gde će posetioci moći da se podsete na herojsko stradanje srpskih i ruskih vojnika tokom oslobođenja.
Na mestu gde je stradao grof Rajevski, inspiracija Tolstoju za čuvenog Vronskog iz „Ane Karenjine“ i jedan od najistaknutijih u zajedničkoj borbi srpskog i ruskog naroda za oslobođenje od Turaka, u znak sećanja podignut je hram 1903. godine, ali je 120 godina kasnije on u jako lošem stanju i neophodna je obnova.
Da se to očekuje tokom ove godine najavio je Episkop niški Arsenije, koji je posetio crkvu Svete Trojice u selu Gornji Adrovac kod Aleksinca.
U toku protekle godine uradili smo pripremne radove, projekat i predmer za početak radova na obnovi ovoga hrama i uz pomoć sredstava koje je obezbedila Vlada republike Srbije mi ćemo, nadamo se vrlo brzo, početi sa radovima na rekonstrukciji ovog hrama. U ovoj prvoj fazi radova predviđena je kompletna sanacija krova, fasade hrama i naravno parterno uređenje. Nadamo se u nekoj skorijoj budućnosti da u potpunosti uradimo i rekonstrukciju i sanaciju i unutrašnjosti hrama – istakao je Arsenije.
Istakao je i da je osim uređenja crkve planirano i podizanje kulturnog centra u porti, koji će takođe biti posvećen Nikolaju Rajevskom, ali i svim ruskim i srpskim borcima koji su poginuli u srpsko-turskom ratu 1876. godine, ratu za oslobođenje Srbije od turskog ropstva.
Nadamo se da ćemo uz pomoć Vlade Republike Srbije, Opštine Aleksinac, ali i svih dobrih ljudi, da uspemo da završimo, kako rekonstrukciju hrama, tako i izgradnju ovog kulturno-memorijalnog, mesta gde će svi posetioci moći da se podsete na herojsko stradanje svih srpskih i ruskih vojnika u čuvenom ratu – dodao je.
U pratnji episkopa tokom posete hrama bili su i profesor niškog Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u penziji Miroljub Samardaković, građevinski inženjer iz Niša Zoran Raičić, kao i Mile Veljković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, koji je pojasnio da su tokom prošle godine izradili predmer i predračun opisa radova za sanaciju celog eksterijera crkve – krovnog pokrivača, fasade, prozora i neposrednog uređenja oko crkve. Istakao je da su to delovi koji su najviše ugroženi i koji su najviše stradali tokom godina.
Glavna karakteristika ove crkve i jedinstvena je po tome u Srbiji je njena fasada obložena keramičkim pločicama, koje su u dva valera, dve boje, složene u obliku krstova po fasadi. Ovi radovi nisu tako složeni, ali je problem doći do izvorne i originalne keramike. Tu keramiku proizvodi jedna od firmi u Mađarskoj i to će nam malo usporiti radove, malo poskupeti, ali crkvi ćemo vratiti potpuno izgled kakav je imala u vremenu gradnje. Očuvaćemo tu simbiozu, taj spoj između dva bratska naroda, srpskog i ruskog, za sva vremena, kroz rekonstrukciju ove crkve – istakao je Veljković.
Iz Eparhije niške ističu da su u pratnji Njegovog preosveštenstva bili i protojerej Dejan Arsić, sekretar EUO Eparhije niške, protojerej Bratislav Vukićević, arhijerejski namesnik aleksinački, jerej Aleksandar Lukić, nadležni paroh, kao i predsednik opštine Aleksinac Dalibor Radičević koji je najavio da će crkvi vratiti stari sjaj.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Нека Господ благослови замисао ових људи. Место је важно историјски, културолошки, архитектонски. Добили смо га од породице грофа Рајевског као знак чисте љубави према роду српскоме. Као што је и сам Рајевски даривао свој живот за слободу српства. А ми, незахвални, такве дарове препустили зубу времена. Обновимо их и сачуване оставимо потомцима. То нам је дуг и дужност.
Ovo sveto mesto treba uvrstiti u turisticku ponudu Srbije, jer bi ukoliko se dobro promovise bilo primamljivo za mnoge turiste iz zemlje i sveta, narocito iz Rusije.Takodje bi bilo pozeljno da udje u program djackih ekskurzija, jer se radi o liku iz Tolstojevih dela neprolaznih vrednosti.
Umorni i razočarani, danas doneli bebu iz niškog porodilišta: potrebna KOMPLETNA REKONSTRUKCIJA ljudi i opreme, uslova i ishrane, kompletna restauracija MORALA i etike zdravstvenih radnika. U porodilištu se rađaju anđeli! Naše seoske škole izumiru, a ni toalete nemaju. Teramo ono malo preostale dece na čučavac kao u 19. veku. Porodilišta braćo, a ne zvona. Narod crkve gradi, Bogu se ne moli…
@Dragoljub
Svi tako prolaze.. Kada sam ovde godinama pisao o tome ti si cutao. Nije ti bila zanimljiva tema. Onda kada se desi onda covek vidi sta treba. Da se pravili protesti pre 2 godine da li bi izasao? Pa ne bi. Ali kada dogori do d., onda se covek seti da nesto fali.
To sto ne poznajes kulturu i sta je ova crkva i koliko vredi savetovao bih ti da je obidjes. Sramota da nikada nisi bio.
Драгољубе. Љутња која се чита у вашем писању, сувишна је. Другачији однос према култури, писму, језику, моралу, довео би до другачијег и бољег односа и према породилишту и целокупном друштвеном животу. Међусобно је све то условљено и повезано. На крају, треба ипак да будете срећни и захвални, јер вам је, како кажете, у кућу стигао нови живот.
И звона, браћо, и породилишта!
Nemojte vi, pravoverni i celomudreni, molim vas, da branite crkvu od mene. Kršten sam u manastiru dok su još vaši stari paradirali sa crvenim knjižicama po komitetima i skojevima. Ja vam samo kažem da po našim svetinjama uskoro neće imati ko da se krsti, moli i ispoveda, jer se biološki zatiremo, nestajemo. Odite na prvu liturgiju negde pa zakukajte vriskom kad prebrojite sve vernike.