„15 minuta“ o porođaju – „Podrška je važna, ali bi bilo dobro da i žene u Nišu biraju pratnju“

Utisci porodilja nakon odluke da i u niškom porodilištu otac može da prisustvuje porođaju uglavnom su pozitivni, kaže Marija Cvetković iz Udruženja „Porodična filharmonija“, koja takođe smatra da je važno da žene imaju tu mogućnost, ali je u emisiji „15 minuta“ istakla da bi bilo dobro da ubuduće imaju i izbor ko će im biti podrška u trenucima rađanja i da to ne mora da bude samo otac. Osim boljih uslova u porodilištu, ono što smatra da mora i da može da bude bolje je više tolerancija i razumevanja sa obe strane, kako bi jedan od najlepših trenutaka za svaku ženu to stvarno i bio.

Neke žene su jedva dočekale vest iz niškog GAK-a, da na porođaj mogu da povedu i supruga kao podršku, ali bilo je i onih koje su komentarisale „mnogo mi pa treba on na porođaju“. Ipak, vest da ta mogućnost ponovo postoji u porodilištu u Nišu je pozitivna za sve, jer porodilje konačno imaju izbor.

Ali ono što ne mogu da biraju je ko će im biti moralna podrška u trenutku rađanja, jer za razliku od beogradskih državnih porodilišta, u Nišu u salu može da uđe samo otac.

Marija Cvetković iz niškog Udruženja „Porodična filharmonija“ je u emisiji „15 minuta“ istakla da bi trebalo razmotriti takvu odluku.

Za sada je i ovo dobra odluka, jer smo do pre desetak dana imali to da mama u porođajnu salu ide sama, tako da je dobro da ima i taj izbor i da može da bira da li želi ili ne želi da otac prisustvuje porođaju. Podrška na porođaju je jako važna, bilo bi dobro da mi u nekom narednom periodu proširimo to, kad kažem mi mislim na nas kao nekoga ko može na neki način da utiče da se neke stvari menjaju na bolje i mislim i na niško porodilište. Da zajedničkim snagama dođemo do nekih rešenja koja su prihvatljiva u ovim uslovima u kojima se sada radi, da se dozvoli i prisustvo sestre, mame, kume, ili nekog trećeg lica – pojasnila je Cvetković.

Problem na koji su žene ukazivale prethodnih dana je to što ova lepa vest ništa ne znači porodiljama koje su u poodmakloj trudnoći, jer je u Nišu uslov da otac prođe obuku u Domu zdravlja koja traje nekoliko nedelja, kako bi mogao sa ženom na porođaj.

Cvetković smatra da je neka vrsta obuke, makar psihološka, ipak potrebna očevima, ali takođe ukazuje na to da bi i ovo moglo da se preispita i veruje da nadležni u GAK-u mogu da izađu u susret ženama u narednom periodu.

Neka obuka i priprema oca za prisustvo porođaju je ipak potrebna, jer ljudi reaguju na različite načine i to je jedna lepa, ali stresna situacija, naročito za tatu. Mama se nekako fokusira na sve ono što joj se dešava prilikom porođaja, a otac je tu neko ko može umesto podrške da bude ometač da tako kažem, ako nije dobro pripremljen za to što ga čeka na porođaju. Najbitnija je zapravo psihološka priprema oca za taj čin rađanja i podrške mami – ističe.

Podseća da su nekada i u niškom porodilištu bili dovoljni samo brisevi, odnosno potvrda da je otac zdrav, da bi mogao da uđe u porodilište, pa veruje da postoji način da se nešto slično i sada organizuje i da se izađe u susret ženama čiji muževi nemaju dovoljno vremena da završe obuku u Domu zdravlja, a imaju želju da budu uz njih.

Bilo je takođe kritika i na to što porodilje nisu uslovljene nikakvom obukom, jer svakako moraju da se porode, a pozivale su se i na to što u najvećim porodilištima u Beogradu nikakva škola nije obavezna da bi žena imala pratnju. Cvetković kaže da takve edukacije mogu biti korisne za sve, iako nije moguće predvideti tok porođaja, ali je moguće olakšati ga uz psihološku pripremu.

Ali taj psihološki momenat i ta hrabrost i svesnost da si ti tu da doneseš novi život, da će sve biti u redu i da si u sigurnim rukama i da si sama sebi zapravo najveća podrška i da je tvoja snaga u tvom telu, dolazi zaista od stručnih lica, a to znanje mogu dobiti na tim časovima – ističe.

Dok ova odluka ne bude razmatrana, što bi moglo da se dogodi narednih meseci, pa i u septembru kada Udruženje očekuje sastanke sa nadležnima iz niškog porodilišta, Cvetković ima poruku za očeve koji razmišljaju o tome da budu podrška svojim ženama u trenucima rađanja.

Ističe da treba da znaju da porođaj ne traje večno kao u filmovima, da su oni svakako tu samo tokom aktivne faze porođaja, kao i da su u sali kraj ženine glave, a ne na mestu lekara i babica i da je njihov zadatak da ohrabruju porodilju i pomognu joj u tim ponekad bolnim i stresnim trenucima.

Najbolje je da razgovaraju sa onima koji jesu prisustvovali i čuju njihove utiske. Ja jesam razgovarala sa onima koji imaju iskustva i sva iskustva tih očeva su jako dirljiva, sa tolikom nežnošću i pozitivnom energijom pričaju o tom činu, taj njihov momenat da su zajedno stvorili taj novi život i da su bili prisutni prilikom prvog udisaja svog deteta, to je zaista neprocenjivo. Svi kažu da je to neverovatno iskustvo, čak sam razgovarala i sa ljudima koji su skakali iz aviona padobranom i kažu da taj naboj adrenalina koji su osetili u porođajnoj sali prilikom prisustva porođaju svoje supruge ne može da se meri ni sa čim što su iskusili u životu – prenosi utiske Cvetković.

Smatra i da oni očevi koji su apsolutno protiv, koji se možda boje ili misle da će im se nešto loše desiti ne treba na silu terati, jer onda može biti više štete nego koristi.

Na kraju zaključuje da ono što u niškom porodilištu može i mora bolje, osim uslova i rekonstrukcije same zgrade koja je najavljivana više puta, jeste veća tolerancija i porodilja i osoblja. Žene treba da shvate da nisu svi zaposleni loši i bezobrazni, kao i da ne zavisi sve od njih, jer i oni moraju da poštuju neke procedure koje su im nametnute, a oni koji rade da više obrate pažnju na žene koje su tada najranjivije i u grčevitom strahu i da pokušaju da im budu podrška.

Ceo razgovor sa Marijom Cvetković iz Udruženja „Porodična filharmonija“ možete pogledati u videu na početku teksta.