Povodom 1.700 godina od početka izgradnje Konstantinopolja, tema međunarodnog simpozijuma vizantologa biće “Vizantija i vizantijski svet / 324 – 2024 – od Vizantiona ka Konstantinopolju i Novom Rimu”. Na simpozijumu koji će od 3. juna biti održan u sali Uviverziteta, tema će biti i nedoumica Konstanvina Velikog da svoju prestonicu preseli i u rodni Niš.
Jedan od organizatora simpozijuma Miša Rakocija ističe da Niš ima obavezu da podseti naučnu i širu javnost na život i delo svog sugrađanina, te da će ove godine podsetiti da je prošlo 1.700 godina od trenutka kada je Konstantin Veliki počeo izgradnju nove prestonice na mestu starog grada Vizantiona.
Kako je Miša Rakocija rekao osnivanje Konstantinopolja imalo je ogromni značaj za svetsku istoriju koja je krenula novim pravcem, kao što je bilo sa osnivanjem Rima i Aleksandrije.
Biće ovo prilika da Nišlije i širu javnost vizantolozi podsete na malo spominjanu Konstantinovu nedoumicu i razmišljanje da svoju prestonicu, pored drugih gradova, preseli iz Rima u svoj rodni grad Niš. Ovo je još jedan izuzetno značajan podatak za naš grad koji treba eksploatisati i u turističke svrhe – ističe Rakocija.
Na sednici Naučnog odbora jednoglasno je prihvaćen i predlog da se ustanovi “Gramata zahvalnosti” koja će biti dodeljivana zaslužnim organizacijama i pojedincima.
Tradicionalni međunarodni simpozijum vizantologa, koji će ove godine biti organizovan 23. put do sada okupio je preko 900 uglednih naučnika iz celog sveta, a njihova otkrića odštampana su u 22 zbornika radova “Niš i Vizantija” i jednom specijalnom izdanju “Niš i hrišćansko nasleđe”.
Zbog toga, organizator Miša Rakocija zaključuje da je simpozijum postao prepoznatljiv brend Grada Niša i kulturno dobro koje bi trebalo sačuvati.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ниш,заиста,треба да гради имиџ „малог Константинопоља,достојним чувањем и репрезентовањем артефаката из тог периода…где год их има…
…a i htenja su i dan- danas vidljiva i prepoznatljiva u Nišu ! On je bio preteča današnje inventivne i napredne „vlasti“ !
Još izvode radove najsvremenijim mašinama i alatkama iz njegovog vremena ali sporijom , naprednijom brzinom !
Nije mogao da bude prestonica.
Vizantija- Carstvo koje nikad nije postojalo osim u glavama “vizantologa“. Čudo neviđeno!
De će bude kad ovde Šabanija teška.
@Alex
Titula vladara bila je car, a onda je i njegova država carstvo.
Takođe, da li su srednjovekovne pape bile vizantolozi, s obzirom da su priznavali vizantijskog imperatora kao jedinog cara, a u skladu stava da na svetu može da postoji samo jedno carstvo. Naravno to je trajalo do Karla Velikog, ali i tada su našli „rupu u zakonu“: na vizantijskom prestolu bila je žena.
Poslednjih godina, dilema je i definitivno resena.
trenutna vlast da hitno angažuje Simu megafona da objasni (da bi narod razumeo av) o čemu se radi !
@ Kiza- da pripomognu, dr. Nestorovic, Luka Kebara, Milomir Maric i Jovana Jeremic ! Ako treba, i Vendi da se ukljuci ! Normalno uz stanovitu nadoknadu !
Konstantin se uopšte nije dvoumio da li da Naissus bude prestonica i nije to uopšte uzimao u obzir. Prema svim istorijskim referencama u izbor su ulazili Serdica i Konstantinopolis i gdin. Rakocija to dobro zna. guranje ideje o Nišu kao velikom i značajnom antičkom i hrišćanskom gradu nemaju nikakvog utemeljenja u istoriografiji i arheologiji.