Tito pet puta posetio Niš; foto: Istorijski arhiv Niš
Foto: Boban Janković
Josip Broz Tito, doživotni predsednik i maršal Socijalističke federativne republike Jugoslavije, preminuo je na današnji dan pre 42 godine. Tadašnje novine su izveštavale o praznim niškim ulicama, plaču u domovima, kao i o radnicima koji okupljeni oko televizora prate prenos Titove sahrane. Istoričar Boban Janković Broza ocenjuje kao apsolutistu, ali i kaže da je reč o posebnom poglavlju istorije i da treba da prođe još vremena da bi se sve ispravno sagledalo.
“I kamen bi zaplakao”, “Učenici ispratili najdražeg učitelja”, “I telefoni zanemeli”, “Suze u očima boraca”, “Vojnici na tužnom času istorije” – neki su od naslova u izdanju Narodnih novina objavljenom nakon Titove smrti.
Dani Titove smrti i sahrane opisani su kao najtužniji dani Nišlija. Televizijski prenos sahrane pratili su na malim ekranima radnici Pošte, Mašinske i Elektronske industrije, kao i preko 3.000 bolesnika i turista u lečilištima Niške Banje.
U prvom redu mladi. Titova omladina koju je voleo, u koju je uvek verovao, o kojoj je najlepše govorio. Omladina Mesne zajednice “Filip Kljajić” se oprašta od Tita. Naviru suze. Suze kojih se ovog tužnog podneva niko ne stidi – navedeno je u jednom tekstu Narodnih novina.
Kako je istaknuto, centar grada, Ulica Maršala Tita i trgovački centar, koji su uvek vrveli od ljudi, tada su bili pusti, prodavnice su bile zatvorene, a časovi u školama počeli su kasnije i trajali kraće. Od Tita su se opraštali i pripadnici jedinica Niške armijske oblasti.
Opisana je i atmosfera u drugim mestima na jugu – više hiljada Piroćanaca za samo jedan dan upisalo se u knjigu žalosti u Skupštini Opštine, dok su u Kuršumliji stale mašine u fabrikama, a tamošnji poljoprivrednici odložili su sve obaveze i organizovano pratili televizijski prenos sahrane.
Olovke, krede, motike i plugovi odloženi su i u Svrljigu, u Aleksincu su se čuli jecaji, a život je u podne zastao i u Beloj Palanci, Žitorađi i drugim opštinama.
Istoričar Boban Janković kaže da su se svake godine na dan Titove smrti, sve do raspada države i uvođenja višestranačkog sistema, u Nišu čule sirene, kao i da je u školama prekidan čas, a ljudi su mirno stajali na ulicama, ko se gde našao.
Ono što je sprovodio Tito je jedna vrsta apsolutizma, diktature, gde je jednopartijski sistem i svako drugo mišljenje vodilo je ljude na Goli otok, u zatvore. Svi filmovi bili su pod cenzurom. Daleko od toga da je to prihvatljivo, ali činjenica je da je društvo bolje živelo zbog tih kredita koje je Tito uzimao iz zapadnih država – navodi Janković.
Međutim, smatra da je reč o još uvek “svežem” periodu istorije i da je potrebno da prođe još vremena da bi se on istražio i da bi se analizirao njegov uticaj na sadašnjost .
Josip Broz je u Nišu bio ukupno pet puta, a prema tekstovima novinara Politike iz tog perioda, na velikom mitingu, koji je održao 1952. godine u Nišu, bilo je oko 200.000 ljudi.
Istoričari kažu da ga je EI Niš naročito privlačila, pa je tamo bio dva puta, a na Univerzitetu u Banovini uručena mu je povelja 1971. godine. Osim Niša, obilazio je Prokuplje, Vranje i Leskovac.
Lele nemojte to da pišete, sad je popularno da se priča da je Niš još tada bio i fazonu „Uvek Srbija, nikad Jugoslavija“…
Jeste. I odjednom su svi slavili slave, svima oduzimana neka velika imovina (u gradu u kojem je svega 5% ljudi posedovalo kucu), i sve je hapsila UDBA. Nema taksiste u Nisu ciji deda nije posedovao pola centra grada, kao ni frizerke cija je baba bila Draza Mihajlovic.
Ukratko, antikomunisticka histerija je masovna pojava.
Zašto ne rekoste tačno kad je dolazio u Niš(po godinama),voleo je Elektronsku industriju.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Lele nemojte to da pišete, sad je popularno da se priča da je Niš još tada bio i fazonu „Uvek Srbija, nikad Jugoslavija“…
Jeste. I odjednom su svi slavili slave, svima oduzimana neka velika imovina (u gradu u kojem je svega 5% ljudi posedovalo kucu), i sve je hapsila UDBA. Nema taksiste u Nisu ciji deda nije posedovao pola centra grada, kao ni frizerke cija je baba bila Draza Mihajlovic.
Ukratko, antikomunisticka histerija je masovna pojava.
Zašto ne rekoste tačno kad je dolazio u Niš(po godinama),voleo je Elektronsku industriju.
Ćopavi nas je uništio!