„5. oktobra smo se plašili povratka na staro, ali se desilo još gore“

Iako kaže da je oktobra 2000. godine postojala bojazan da bi perjanice Miloševićevog diktatorskog režima mogle da se vrate na vlast, vođa niških studentskih protesta iz ’96 Boban Arsenijević kaže da niko nije očekivao da će se oni vratiti „preobučeni“, skrivajući se iza drugačije ideologije.

Na mogući povratak starog režima na vlast, kaže Arsenijević u intervjuu „15 minuta“, tada je ukazivalo i iskustvo drugih istočnoevropskih zemalja. Ipak, dodaje da su se svi nadali da do toga neće doći, a da se desilo mnogo gore.

Desilo se nešto što je čak i gore od toga, jer su se neka od istih lica vratila, ali sa donekle drugačijom ideološkom pričom i sa donekle drugačijim pristupom upravljanju državom, za koji u nekim domenima može da se kaže da je donekle, ako ne i iskren, ono i primenjen u vlasti, a u nekim je vrlo jasno da se radi o paravanu koji samo omogućava takvoj vlasti da opstaje i da izdrži pritiske iznutra i spolja – kaže Arsenijević.

Arsenijević, koji je danas profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, nije do sada bio član nijedne političke partije. Kaže da je odavno odlučio da se politički ne aktivira, procenjujući da bi od toga imao samo štetu.

Ja se nisam aktivirao iz sličnog razloga iz kojeg se mnogi ljudi koji su iskreno želeli da pomognu razvoj društva nisu aktivirali, a to je svest da je politički sistem u zemlji tako masivan i inertan da onaj ko se u njega uplete mnogo će više pretrpeti uticaja nego što će izvršiti uticaja. Drugim rečima, teško je odoleti tom kvarenju od strane politike i na kraju krajeva, ako se odoli, onda se ništa neće učiniti – kaže Arsenijević.

Nekadašnji vođa studentskih protesta kaže da je u politici potrebno da se stvaraju savezi, da se stvaraju grupe koje utiču.

To je nemoguće bez manipulisanja interesom, pogotovo u sistemu vrednosti koji je razvijen u našoj politici. Čisto iz ličnog iskustva, mene iskreno, lično, neprestano grize savest zbog toga – kaže Arsenijević.

Govoreći o relativizaciji onoga što se desilo 5. oktobra 2000. godine Arsenijević zaključuje da ne veruje da se taj datum može zaboraviti.

Njegovo mišljenje o tome zašto su studenti i akademska javnost inertni, pa ni profesori nisu reagovali na kritike premijera koje ih se direktno tiču i zašto gotovo da više nema bunta možete čuti u emisiji „15 minuta“.