7. maj – dan kada su kasetnim bombama zasuti centar Niša, ulice kod Kliničkog i Duvanište

Jedan od najtragičnijih datuma u novijoj istoriji Niša dogodio se pre tačno 25 godina – 7. maja 1999. godine, a to je dan kada su Šumatovačka ulica, autobuska stanica, Tvrđavska pijaca, zasute kasetnim bombama i tada usmrtile 16 ljudi, među kojima je bila i 26-godišnja trudnica. Tog dana NATO bombe padale su i pored zgrade patologije Kliničkog centra i u Duvaništu, a povređeno je 18 ljudi.

Mnogobrojni građani su tog prolećnog prepodneva požurili na pijacu da, između sirena za vazdušnu opasnost, kupe neophodne namirnice. A onda je sat pokazao na 11:20 i počela je tragedija kojoj je svedočio i dugogoišnji novinar Marko Smiljković, tada izveštač lista Glas javnosti, koji inače živi u ovom delu Niša.

U to vreme narod nije ni znao da postoje kasetne bombe, pričao je Smiljković, niti ga je vlast pripremila na to da je napad njima moguć. Zato ni sam nije bio svestan da su „kišobrančići“ koji su počeli da padaju na Šumatovačku, gde je i on prolazio sa prijateljicom, zapravo – bombe BLU-97.

Mislio sam da je u pitanju marketinški trik, da nas teraju na predaju. Bio sam prekoputa Banovine kada je pala prva bomba na svega petnaestak metara od mene. Jedan automobil „zastava 101“ je ekplodirao na moje oči. Zavladao je haos. Otrčao sam prema kući da vidim da li su moji živi, a ispred moje kapije je ležao čovek kome je kasetna bomba raznela nogu. Vrištao je strašno, a neki ljudi su mu pomagali – svedočio je Smiljković.

Da bi ušao u svoje dvorište sa druge strane, zašao je u Ulicu Anete Andrejević. I u njoj je, priseća se, zatekao užas.

Mrtvi ljudi po celoj ulici. Obični ljudi koji su krenuli na pijacu. Majka i gosti koji su tada bili u kući su, srećom, bili živi. Svako od nas za taj 7. maj ima svoju priču, jednako tešku, jednako tužnu. Bilo, ne ponovilo se – kaže ovaj novinar.

Bombe su padale i pored zgrade patologije niškog Kliničkog centra, u ulici Ljube Nenadovića.

Bombardovanju su svedočili i braća Darko i Marko Radojević, pa su sa Udruženjem mladih umetnika Niša „Mladunis“ snimili film Zvuk ’99.

Prikazali smo baš lokacije gde su onog 7. maja ležali mrtvi. Naš dokumentarac skreće pažnju na to koliko su kasetne bombe zle, ubijaju i kad ne naprave nikakvu štetu okolini. Na prosto pitanje: „Zašto?“ još nema odgovora. Osim snimkom, poruku šaljemo i pesmom Riblje čorbe „Decu ti neću oprostiti“ – pričao je ranije Darko.

Marko i Darko sa ovim filmom učestvovali su na Evropskom festivalu mladih umetnika Evrope u Pirgosu u Grčkoj. U kategoriji najstarijih stvaralaca osvojili su prvo mesto.

Kasetne bombe je izbacio holandski F-16, a nakon ovog napada Holanđani su prekinuli da koriste kasetne bombe tokom bombardovanja

Dan kasnije, 8. maja, bombom velike razorne moći pogođen je i teško oštećen Kameni most u Nišu.

Kasetne bombe na Niš bačene su i 12. maja 1999. godine na naselje Duvanište, pri čemu je povređeno 11 osoba.

Bombardovanje Niša počelo je oglašavanjem sirena 24. marta i trajalo je do 10. juna. U tom periodu, prema evidenciji naučnog radnika i publiciste Novice Ranđelovića, na osnovu koje je izdao knjigu “Niš u ratnom plamenu” poginulo je 26 civila, teže je ranjeno njih 60, a lakše oko 200.

U Nišu su se sirene za početak ili kraj vazdušne opasnosti čule 258 puta, stanovnici su pod vazdušnom opasnošću bili puna 52 dana, dok su bombe grad razarale 29 dana i za sobom ostavile srušene mostove, škole, fabrike.

Kako bi se očuvalo sećanje na nevino stradale, svake godine se i 24. marta polažu venci i to na dva obeležja žrtvama NATO bombardovanja na početku Šumatovačke ulice.