71. godišnjica proboja Logora u Nišu
12. februara 1942. godine 105 logoraša iz Logora „Crveni krst“ u Nišu izvelo je najmasovnije bekstvo iz nekog koncentracionog logora tokom Drugog svetskog rata.
Na današnji dan 105 logoraša je prošlo bodljikavu žicu i došlo do slobode, a 45 je poginulo na zidinama logora koji su Nemci zvali „Das Anhalterlager – Nisch“.
Zbog ovog bekstva, Nemci su izvršili masovno streljanje Jevreja 17. februara 1942. godine na Bubnju. Prema podacima, Nemci su tada izdvajali po 12 Jevreja i streljali ih u potiljak do četiri sata po podne. Tada je streljano preko 1.000 Jevreja, a među njima dve žene i 12 dečaka. Ako neka žrtva nije bila pogođena u glavu, jedan Nemac je išao i ubijao ta lica metkom iz revolvera.
Prema rečima svedoka, rake su bile toliko pune da je samo 10 cm zemlje moglo biti bačeno na leševe. Dva dana kasnije Nemci su na Bubnju nastavili streljanje i tada je stradalo još 800 Jevreja, Srba i Roma.
Do bekstva logor je bio opasan bodljikavom žicom, a posle kompleks je ograđen zidom.
Do Drugog svetskog rata u Nišu su Jevreji živeli uglavnom na levoj obali Nišave, u samom centru grada, u delu koji se zvao Jevrejska mala ili Jevrejska mahala. Tu su bile jevrejska škola, opština, Sinagoga. Jevreji su pevački hor „David“, fudbalsko i skautsko društvo.
Pred Drugi svetski rat u Nišu je živelo 107 jevrejskih porodica sa oko 360 članova, a rat je preživelo 7 niških Jevreja u logoru ili izbeglištvu, 4 Jevrejke udate za Srbe i 3 Jevrejke iz Niške banje.
Nemci su u Niš ušli 9. aprila 1941. godine, a septembra su počela hapšenja i odvođenja niških Jevreja u logor na Crvenom krstu. Život tamo se odvijao u vrlo teškim uslovima pošto su Nemci tukli Jevreje i divljački ih mučili. Spavalo se na betonu bez higijenskih uslova, često bez hrane i vode, što je dovodilo do bolesti i epidemija. Logoraši su naporno radili 7-10 časova dnevno u magacinima, na želazničkim stanicama, na izgradnji puteva.
Tokom leta 1944. godine, nekoliko meseci pre oslobođenja, Nemci su na Bubnju iskopali i spalili sve leševe i na taj način uništili tragove svojih zločina.
Crveni krst je jedan od malobrojnih sačuvanih nacističkih logora u Evropi, a u memorijalni muzej pretvoren je 1969. godine, od kada je i stavljen pod zaštitu države kao spomenik od izuzetnog značaja.
Film „Lager Niš“ o logoru u Nišu snimljen je 1987. godine u režiji Miomira Stamenkovića.
Autor:
Lj.S.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
2Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Uz pijetet svim žrtvama, iz ove „vesti“ se može zaključiti da Srbi nisu ni stradali u Logoru. Možda je ovo za vas efemerna tema, ali poštujte svoje čitaoce. Površnost u prezentaciji opštepoznatih činjenica potencijalno implicira isti takav pristup kod vašeg aktuelnih tema.
Kako se obeležava godišnjica? Da li je danas Logor otvoren za posetioce?