82 godine od bombardovanja Niša i Hitlerovog odgovora prkosu Jugoslavije

ulazak nemaca 8 4 1941 str226

Nakon što se Niš uključio u martovske demonstracije i izrazio nezodovoljstvo zbog sklapanja saveza sa Nemcima, čemu je prethodio i vojni puč – 6. aprila 1941. godine u vidu bombi stigla je reakcija Hitlera na raskidanje protokola o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Već 8. aprila bombardovan je i Niš gde je nevino stradalo preko 400 Nišlija, a ranjeno oko 500. Ulazak nemačkih trupa u Niš obeležio je i bunt i prkos jugoslovenskog vojnika koji je usamljen pucao iz topa na Nemce.

Bio je utorak kada su oko 5:30 iz pravca Bugarske nemački avioni „Štuke“ u letu bombardovali Niš na koji se obrušilo oko četrdeset bombardera i dvadeset lovaca.

Istoričar i arhivista Istorijskog arhiva u Nišu Boban Janković navodi da je malobrojna i slaba protivavionska odbrana grada pokušala kratko da se suprotstavi vazdušnom napadu.

nis okupacija WWII str177 (1)

Istovremeno sa bombama koje su zasipale ulice na građane se pucalo i iz mitraljeza. Najviše bombi palo je u Božidarčevoj, Takovskoj, Stojana Protića, Cara Konstantina, Primorskoj, Vojvode Gojka, Vojvode Tankosića, Vojvode Stepe, Vojvode Mišića i druge ulice uspaničenog grada.

Grad nije imao skloništa od vazdušnog napada. Ljudi su uplašeni bežali u kućne podrume i okolna polja. Zgrade su se rušile zatrpavajući narod. Život je u potpunosti paralisan. Onesposobljene su vodovodna, električna, telefonska i kanalizaciona mreža – navodi istoričar.

Objašnjava da je glavni cilj bombardovanja bila Železnička radionica, najveće privredno preduzeće ovog dela Srbije, koja je zapošljavala više hiljada radnika. Materijalna šteta je bila ogromna a najveće su bile ljudske žrtve.

Tog dana stradalo je oko 400 stanovnika a ranjenih je bilo oko 500 – ističe Janković.

nis okupacija WWII-1 str177 (1)
Posle napada u gradu je nastala panika. Više od polovine građana napustilo je Niš i otišlo u okolna sela. Mrtve nije imao ko da sahrani. Vojni štabovi sa vojskom su u toku naredne noći napustili grad. Ostale su malobrojne vojne jedinice bez ikakvih direktiva za dalju odbranu, prepričava Janković.

Taj 8. april važi za jedan od najeteži dana u niškoj istoriji 20. veka.

Sutradan, 9. aprila, iz pravca Bele Palanke nemačka 11. Oklopna divizija probijala se do Niša. Usput su razbili slabi otpor manjih delova Topličke divizije i nastavili napredovanje ka Nišu.

obilicev venac 1941 str187 (1)
Oko 9 sati zauzeli su Niš i nastavili napredovanje prema Prokuplju, Aleksincu i Beogradu.

Janković posebno ističe i jedanog vojnik bivše jugoslovenske vojske, koji je skriven u niškoj Tvrđavi iz topa opalio na nemačku kolonu koja je nadirala preko gvozdenog mosta. Jedan njihov tenk je uništen. Na nepoznatog rodoljuba nemački vojnici osuli su žestoku paljbu, ubili ga i produžili ka Beogradu.

Istog dana oko 16:00 časova u zgradi Opštine zvanično je predat Niš.

Podsetimo, uvod u aprilsko bombardovanje bile su martovske demonstracije.

Slični tekstovi

Komentari

15
  1. Slava im za slobodu. Sto ne srusukise kuća Nemci i saveznici 1944, srusi ova vlast davanjem dozvola za rusenje starih kuca u centru zarad zgrada. Isto i u BG ruse se predratne vile

  2. Slava našim palim rodoljubima i junacima! Oni su svoj obraz sačuvali! Današnje generacije će se naši potomci stideti, ako ih bude bilo..

  3. Dogodilo se na dasnji dan:
    1939. – Italijanske trupe zauzele Tiranu,
    1944. – Jedinice Crvene armije stigle do granice Rumunije i Cehoslovacke,
    1976 – rodjena Nikolina Pistek,
    1992. – Objavljena informacija o smrti dr. J. Mengela,
    1993. – BJR Makedonija primljena u UN,
    2006. – Americki senator Dz. Vojnovic izjavio da se Beograd pripremi za nezavisnost Kosova,
    2008. – umro Stanisa Stosic …

  4. I dan danas nemamo mozak.

  5. Ti prkosni su prvi pobegli iz grada kad je počelo bombardovanje.
    Većina je bila za pakt jer su znali šta će biti u suprotnom.

  6. Zbog tog našeg čuvenog prkosa unazad više od sto godina , ima nas tek malo više nego na početku 20-tog veka ! ?

  7. „… Премијер Цветковић је 25. марта 1941. године потписао споразум са силама Тројног пакта, по коме се Југославији гарантује неутралност и останак ван сукоба у Другом светског рату.“ Википедиа

    • potpisali su i molotov-ribentrop sporazum o nenapadanju pa je posle godinu i po hitler napao sssr. boze kolko glu.. naivnih srba ima ovo je strasno

      • Isti takav sporazum su potposali poljaci sa nemcima, ali zvanicni mediji ne vole bas da pisu o tome.

    • „Д.Цветковић је тражио да се образује екипа релевантних стручњака на Балкану који би проценили да ли је потписивање Тројног пакта била издаја или частан покушај да се спречи кланица у којој је погинуло 1,8 милиона Југословена“

      Неки слични (паметни ЈугоСрби) су 90-тих кренули да просипају своју памет свуда јужно од Триглава. Цокулама?! Да побеђују НАТО… Ево где су својом памећу довели Србију.

  8. Sasvim očekivano, deo komentatora smatra da su bes naroda i demonstracije zbog saveza sa Hitlerom bili greška. Kladim se da bi 95% tih ljudi na pitanje da li Srbija treba da pristupi NATO-u reklo: „Nikada!“ Dakle,veruju da je naša zemlja tada trebalo da bude u savezu sa najmoćnijom vojnom silom sveta, a danas ne treba da bude. Logički meandri za koje su sposobni mrzitelji partizana su fascinantni!

    • Kakve veze imaju demonstracije 27. marta 1941. godine sa partizanima? I kada govorimo o „logičkim meandrima“, kako objašnjavaš taj fenomen da je ta „najmoćmija vojna sila sveta“ izgubila rat?

      • Poštovani Marko, demonstracije 27. marta sa partizanima imaju veze u glavama ljudi. Moje iskustvo kaže da mnogi ljudi danas veruju da su te demonstracije izazvale „komunjara“ i engleska obaveštajna služba (iako nebrojeni izvori otkrivaju da su one bile odraz narodnog raspoloženja). Najmoćnija vojna sila pre početka rata izgubila je rat jer je protiv sebe združena imala druge velike vojne sile.

      • Jer se sssr okrenuo protiv nje,u rat usla usa a hitler krenuo na moskvu u sred zime.

  9. ..proslo je i 79god. od kako su nam „saveznici“ sravnili pola grada i pobili stotine sugradjana 20.10.1943. IMAMO ISKUSTVA SA SVIMA VAMA

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.