Agencija za zaštitu životne sredine: Vazduh u Nišu u trećoj kategoriji i prekomerno zagađen

Tri su kategorije po kojima Agencija za zaštitu životne sredine vrednuje kvalitet vazduha u Srbiji, a ono što Nišlije dišu već 4 godine je u poslednjoj i najzagađenijoj trećoj kategoriji. Merenja i analize tokom 2020. godine su pokazale da u niškom vazduhu najviše ima PM10 i PM2.5 čestica, a najveći uzročnici zagađenja su toplane i individualna ložišta što potvrđuje i veliko prisustvo čađi.

Sve ovo piše u izveštaju o kvalitetu vazduha u Srbiji u 2020. godini koji je izradila državna Agencija.

Što se Niša tiče, oni primećuju promenu i pad sa prve na treću kategoriju nakon analiza iz 2016. godine.

Aglomeracije Pančevo i Niš su 2016. godine imale čist vazduh ali su četvrtu godinu zaredom u trećoj kategoriji-prekomerno zagađen vazduh zbog zagađenja suspendovanim česticama RM10 i RM2.5. U aglomeracijama Beograd, Niš, Smederevo, Pančevo, Užice i Kosjerić vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica RM10 i RM2.5. – piše u izveštaju.

U Evropi su, kako piše u izveštaju, pomenute suspendovane čestice najznačajnije zagađujuće čestice koje negativno utiču na zdravlje stanovništva.

U brojnim studijama uticaja pokazana je veza između srednje godišnje vrednosti PM10 izdravstvenih efekata na gradsko stanovništvo, jer ove čestice prodiru direktno u pluća gde izazivaju upalne procese i pogoršavanje zdravstvenog stanja ljudi sa srčanim i plućnim bolestima – piše u izveštaju.

Prekoračenje PM10 čestica, kako pokazuje ova analiza, u pojedinim delovima Niša znalo je da traje i po 12 dana, kakav je bio slučaj sa mernom stanicom na Osnovnoj školi “Sveti Sava”.

PM10 čestice, piše u izveštaju, najviše stvaraju toplane snage manje od 50mW i individualna ložišta i oni imaju udeo od 51% u emisiji ovih čestica. Slede ih poljoprivreda bez stočarstva sa 19% i industrija sa 12%. Dim iz auspuha je na četvrtom mestu sa 9%.

Slična je situacija i sa PM2,5 česticama u čijem stvaranju toplane i ložišta učestvuju sa čak 67%. Da je takva situacija pokazuje i analiza prisustva čađi u vazduhu gde, za teritoriju čitave Srbije, prednjači merna stanica na Mesnoj kancelariji Dušan Radović u Nišu. Na drugom mestu je merno mesto na leskovačkoj Medicinskoj školi.

Kompletan izveštaj pročitajte – ovde.

---

Plan kvaliteta vazduha prvi korak ka rešenju

Stručnjaci koji su radili izveštaju navode dugoročne planove kvaliteta vazduha i kratkoročne akcione planove koje donose lokalne samouprave.

Međutim, ni u jednoj od dve kategorije, u ovom izveštaju, nema Niša.

Ministarstvo daje saglasnost na planove kvaliteta vazduha i na kratkoročne akcione planove, a u 2020. godini nakon dobijanja saglasnosti, usvojeni su Plan kvaliteta vazduha za Užice i Kratkoročni akcioni plan kvaliteta vazduha za Sombor. U prethodnim godinama usvojeni su planovi kvaliteta vazduha za Bor, Beograd, Pančevo, Novi Sad i Smederevo – piše u izveštaju.

Lokalna samouprava je Plan kvaliteta vazduha izradila i prezentovala javnosti krajem 2020. godine, ali on očigledno još nije usvojen u Ministarstvu. U njemu se može naći i podatak da je Niš već 2010. i 2011. godine bio u trećoj kategoriji po zagađenosti vazduha, ali da se narednih godina vratio čak u prvu kategoriju.

Podsetimo, prethodnih meseci su Nišlije konkurisale za subvencije za zamenu individualnih ložišta za ona koja su ekološki prihvatljivija. Nedavno je saopšteno da će pomoć dobiti 61 građanin, a konkurs je ponovo raspisan.

Prilikom nedavne posete ministarke ekologije Irene Vujović rečeno je da će biti odobreno i 3,64 miliona za projekte ozelenjavanja i pošumljavanja Niša i okoline.