Aktivistkinje: Diskriminacija je što pomoć nasilnicima finansira Republika, a podršku žrtvama opštine

Sigurne kuće i krizne centre za žene žrtve nasilja, prema nedavno usvojenom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, finansiraće lokalne samouprave, dok će psihosocijalna pomoć nasilnicima biti finansirana iz republičkog budžeta. Iz Centra za devojke i Ženske platforme za razvoj Srbije ovu odredbu vide kao spornu jer smatraju da gradovi i opštine nemaju dovoljno novca za ovu vrstu pomoći, te da ona diskriminiše žrtve nasilja.

Zakon predviđa psihosocijalnu pomoć i nasilniku i žrtvi – nasilniku da takve činove ne bi ponavljao, a žrtvi da bi se oslobodila trauma.

Međutim, novac za rad sa ženama koje su žrtve nasilja, ali i za smeštaj za njih i njihovu decu, za podršku onima koje su prošle kroz seksualno nasilje i za kontraceptivnu i zaštitu od polno prenosivih bolesti, prema Zakonu, izdvajaće gradovi i opštine.

Nevena Petrušić iz Ženske platforme za razvoj Srbije rekla je na Forumu za rodne politike, održanom prošle nedelje u Nišu povodom 100 dana od usvajanja ovog Zakona, da su kapaciteti lokalnih samouprava slabi za ovu vrstu podrške ženama.

Programe za učinioce nasilja će finansirati država, ali će zato ove specijalizovane usluge finansirati lokalna samouprava. Imamo puno istraživanja o tome kakav je nivo socijalnih usluga bilo koje vrste, pa i kada je reč o ovim uslugama i znamo odlično koliko su slabi kapaciteti lokalnih samouprava. Kolika je mogućnost da i ono malo para koje neke od njih imaju planiraju za to i da prepoznaju potrebe svojih građana i građanki – kaže Petrušić.

Da novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti problematičan i da ide na ruku nasilnicima, a ne žrtvama nasilja smatra i Tatjana Nikolić iz Centra za devojke.

Ono što mi se nikako ne sviđa i što pokazuje na kom smo stepenu razumevanja rodne ravnopravnosti je to što će se novac za program sa nasilnicima izdvajati iz republičkog budžeta, a programi za žene, za sigurne kuće, centar za žene koje imaju iskustvo sa seksualnim nasiljem, koji i ne postoji i koji prvo treba da se napravi, izdvajaće se novac sa lokala – objašnjava Nikolić.

Kako je istaknuto na Forumu, naročito je sporno to što su ove odredbe izmenjene “preko noći” i što o njima nije bilo reči na javnim raspravama.

Još problematičnije od same odredbe je kako je to prošlo i kada je promenjeno. Ne mogu da verujem, s obzirom na broj žena koje iz ove oblasti koje su u tome učestvovale, da je to prošlo, to mi je crna tačka – kaže Nikolić.

Kao problematično na Forumu je izdvojeno i to što u završnim odredbama Zakona piše da član koji se odnosi na finansiranje usluga za nasilnike počinje da važi čim zakon bude usvojen, a da odredbe koje se tiču pomoći žrtvama važe od 1. januara 2024. godine.

Podsetimo, Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je 20. maja ove godine, a ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić rekla je početkom juna da je želja Ministarstva da do 2030. godine bude omogućena što bolja primena ovog Zakona u praksi.