Akušersko nasilje u Nišu nadležnima nevidljivo – žene svedoče da postoji, ali ga ne prijavljuju

Da sa porođaja vuku traume zbog kojih više ne žele decu, da zbog verbalnog nasilja dan rođenja deteta ne pamte kao najlepše iskustvo i da će zbog lošeg iskustva u Nišu spas za naredni porođaj potražiti na nekoj drugoj klinici – svedoče žene koje su se javile Južnim vestima. Njihove prijave o akušerskom nasilju nisu stigle i do institucija, ali su ohrabrene da neprijatna iskustva prijave nadležnima, a jedan od načina je da se obrate Savetnici za zaštitu prava pacijenata u Nišu.

Nakon izveštaja advokatica o akušerskom nasilju, koje su odlučile da pokažu da to jeste sistemski problem, a ne samo pojedinačni slučaj u srpskim porodilištima, mnogo je žena progovorilo o svom iskustvu na porođaju.

Ipak, zvanične prijave o tome u Nišu nema ni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Zoran Perišić, ni njihov Etički odbor, ali ni direktor GAK-a Dejan Mitić, koji je u emisiji Južnih vesti govorio o tome šta smatra akušerskim nasiljem, šta su medicinski opravdane procedure, a šta samo neprikladan način da se porodilja uteši.

Akušersko nasilje žene u prethodne dve godine nisu prijavljivale ni Savetnici za zaštitu prava pacijenata Mirjani Popović, koja objašnjava kako to mogu da učine.

Ukoliko imaju problema, mogu da se obrate prigovorom meni, ja to prosleđujem Kliničkom centru i vrlo brzo dobijam odgovor ili se to reši odmah na klinici. Ali potreban je prigovor, gde se tačno obrazloži, sa dokazima, da neko nije dobio adekvatnu zdravstvenu zaštitu, da nije dobio možda papir neki koji je tražio ili doživeo neku neprijatnost. Ja odmah šaljem prigovor Kliničkom centru i vrlo brzo dobijam odgovor. Oni sprovedu postupak ako je potrebno. Ali do sada nisam imala takvih slučajeva, za ove dve godine koliko sam savetnica – pojašnjava.

---

Žene svedoče o nasilju, ali često im nedostaju dokazi da bi ga zvanično prijavile

Advokatice su istakle da to što zvaničnih prijava akušerskog nasilja nema – ne znači da se ono ne dešava.

Ipak, to je nadležnima u Nišu i dalje nevidljivo, a porodilje kažu da je teško prijaviti, kako zbog nedostatka dokaza i svedoka, jer su u porodilištu praktično prepuštene same sebi, ali i zato što nakon dolaska kući ne znaju da li će pre brinuti o bebi ili o sebi, pa od tužbi odustaju.

Zato su na društvenim mrežama počele da dele svoja iskustva sa porođaja, jer kažu da žele da se njihov glas bar nekako čuje, a pisale su i Južnim vestima.

Njihova svedočenja su da u niškom porodilištu nema empatije, da je osoblje izuzetno neljubazno i da je verbalno nasilje nešto što se praktično podrazumeva.

Sve vam je jasno kada i dan danas moja supruga ne želi da rodi još jedno dete, baš zbog iskustva iz porodilišta – piše jedan suprug.

Ističu da su žene najosetljivije u tom „drugom stanju“, da bi porođaj trebalo da bude jedan od najlepših događaja u njihovom životu i da zato smatraju da zaslužuju i bolji tretman.

Ipak, njihovo iskustvo je da umesto da to bude trenutak za pamćenje u životu svake žene, osoblje se potrudi da više nikada ne požele da se sete porođaja u Nišu.

Svi kažu zaboraviće se sve. Ja nisam zaboravila ni posle dve godine. Dugo mi je vremena trebalo da prestanem da mislim i sanjam o lošem tretmanu na porođaju. Od tužbe sam odustala jer nemam dokaza i uglavnom kao i uvek je vaša reč protiv njihove. O drugom detetu ni ne razmišljam jer mislim da ne bih prezivela još jedno ovakvo iskustvo. Možda negde van Srbije jedino – još jedno je od iskustava.

Ima i onih koje kažu i da im je žao što nisu znale kako je u niškom porodilištu, jer bi se onda pre porađale kod kuće.

Ističu i da niko od Niša ne očekuje Norvešku, jer su standardi već jako oboreni zbog loših uslova, ali da ne mogu da pređu preko psihičkog zlostavljanja budućih majki u najosetljivijem periodu i trauma koje su doživele.

Slušala sam razne priče, čitala razna iskustva i na sam porođaj pošla opremljena i spremna na to što me čeka. Rekli su mi samo da izdržim tih par dana i da će sve biti lakše kada dođemo kući i da ću sve zaboraviti kad vidim bebu, ali i nije baš tako. Pokušali smo da ih tužimo, ali advokat kog smo kontaktirali iskreno nam je rekao da od toga nema ništa. Prvo sam odlučila da nemam više dece, ali danas, 14 meseci kasnije, mogu samo da kažem nikada više niško porodilište – navode porodilje.

Mnoge svoje iskustvo ukratko opisuju kao „jezivo“, a ima i žena koje su ponovo u drugom stanju i koje kažu da će učiniti sve da se porode na nekoj drugoj klinici, u nekom drugom gradu.

Ministarstvo zdravlja se do sada ovim povodom nije oglašavalo, a ni Južne vesti nisu dobile odgovore na pitanja da li će reagovati i kako bi problem akušerskog nasilja u srpskim porodilištima mogao sistemski da se reši.