Ko su bili srpski vojnici koji su doživeli golgotu, povlačeći se pred Centralnim silama do Krfa preko Albanije u zimu 1915. godine, zbog čega su bili odlikovani Albanskom spomenicom, svedoče njihovi podaci koji se od danas nalaze u „Albumu sećanja“, sajtu koji čuva uspomenu na Veliki rat.
Imena, činovi, mesta rođenja, ali i vojne jedinice kojime su pripadali, postali su dostupni na Dan primirja, kada je 1918. godine Nemačka potpisala kapitulaciju, što je označilo kraj Prvog svetskog rata.
Nišlija Aleksandar Vasilić idejni tvorac „Albuma sećanja“ kaže da je velika stvar što su po prvi put u javnosti dostupni digitalizovani podaci nosilaca Albanske spomenice, članova Udrženja “Nosilaca Albanske spomenice”.
Ova nova baza podataka, koja sadrži evidencione kartone preko 7.000 nosilaca Spomenice, može da se pretražuje po imenu, prezimenu, vojnom činu ili jedinici kojoj je pripadao traženi vojnik – kaže Vasilić.
On ističe da im je za digitalizaciju podataka koji govore tragičnu priču o prelasku preko Albanije, usred zime, kada je stradalo više od 240.000 ljudi, bilo potrebno nešto manje od godinu dana, a da su novac dobili na konkursu Ministarstva rada.
Prošli smo na konkursu Ministarstva rada, koje je finansiralo digitalizaciju, a mi smo skenirali, uneli i napravili bazu – navodi Vasilić.
Među nosiocima Albanske spomenice, kaže Vasilić, prikazani su kartoni i velikog broja Nišlija kao i celog južnog okruga.
Podsetimo, sajt “Album sećanja” pokrenut je 2014. na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, sa idejom da se na njemu prikupljaju dokumenta i fotografije učesnika ovog rata.
Na njemu se mogu pronaći fotografije, pisma, zapisi iz dnevnika o životu u ratnom periodu, ali i pesme srpskih vojnika.
Inače, Dan primirja u Prvom svetskom ratu se u Srbiji obeležava od 2012. godine kao državni praznik.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0