Aleksinačka „fabrika“ manira i pismenosti

Nekada “Učiteljska akademija“, a danas škola za vaspitače, kamen je temeljac opismenjavanja u Srbiji. Škola koja je iznedrila generacije učitelja već decenijama ima misiju da osposobi sve one koji žele da život provedu prenoseći znanje. 

Početak priče o “Učiteljskoj školi” smešten je u poslednju deceniju 19. veka. Pre nego što je škola došla u grad u kome se i dan danas nalazi, moralo je da se poklopi nekoliko okolnosti.

Najpre je Aleksinac izgubio državnu gimnaziju. Nekoliko godina ranije usvojen je “Zakon o uređenju Učiteljske škole”. On je jednoglasno izglasan u skupštini, pa je 27. januara 1871. godine otvorena Učiteljska škola, ali u Kragujevcu. Tokom školske 1876/1877 godine, zbog izbijanja srpsko–turskog rata, škola nije radila. Sledeću školsku godinu dočekala je u Beogradu.

Poslednja dekada 19. veka rađala je revolucionarnu misao, a vladajuća dinastija Obrenovića bivala je sve omraženija. Veliki broj opozicionara, odškolovan u Učiteljskoj školi, širio je svoje stavove. Aleksandru Obrenoviću se to nimalo nije dopadalo, pa je odlučio da iz prestonice ukloni “košnicu u kojoj se roje” oni koji mu možda rade o glavi. Škola je 10. februara 1896. prebačena u Aleksinac.

Obrenovići su se samo naizgled rešili problema, jer su u „Majskom prevratu“ 1903. godine zbačeni sa vlasti. Škola je nezavisno od političkih prilika nastavljala svoju humanu misiju obrazovanja i vaspitanja novih naraštaja. Smeštena u potpuno novu zgradu, “Učiteljska škola” nadomestila je nedostatak gimnazije.

---

Nekada u zgradi današnjeg Opštinskog suda

O tome koliko je zgrada u kojoj se nalazila škola bila impozantna svedoče i impresije nekadašnjeg sekretara Ministarstva prosvete Milenka Markovića, koji je između ostalog i insistirao da se školska ustanova smesti tu.

Ovo je jedna od najlepših građevina u Aleksincu i mogla bi se njome slobodno svaka okružna varoš u Srbiji ponositi. Po planu i rasporedu liči donekle na zgradu osnovnih škola u Beogradu, u Paliluli – rekao je Marković.

U martu 1963. ustanova je premeštena na novu lokaciju dok se u njene prostorije uselio Opštinski sud.

---

Škola davala motivaciju učiteljima da oni motivišu

Tokom čitavog trajanja Prvog svetskog rata prostorije internata i učionica korišćene su za potrebe vojne bolnice. Tako se i škola herojski upisala u istoriju.

Nakon Prvog svetskog rata škola je iznova počela sa radom, a u klupe su prvi put sele i devojke. Drugi svetski rat sačekao ju je spremniju, pa prekida školovanja tokom tog perioda nije bilo.

Kako je škola bila mešovita, nisu bile retke situacije da srednjoškolske ljubavi prerastu u ljubavi za ceo život. Nebrojeno je učitelja koji su za svoju životnu saputnicu birali upravo školsku drugaricu.

Nada Milojević jedna je od učiteljica koja se obrazovala u aleksinačkoj “Učiteljskoj školi”.

Mnogo je uspešnih ljudi izašlo iz ove škole i posredno i neposredno. Svi mi učitelji smo odškolovali generacije među kojima ima i lekara i glumaca i pesnika i inženjera. Škola nam je dala motivaciju da i mi nekoga motivišemo – kaže bivša učiteljica Nada.

Seća se, kaže, i ponekih drugova iz škole koji su ostvarili i zapažene sportske karijere.

Čuveni golman Miodrag Knežević Rcko je jedan od njih. Ta vremena nose spoj sete i sreće. Gordana Cvetković je imala zapažene pevačke rezultate, a još nas je kao mlade zabavljala na čuvenoj aleksinačkoj Brđanci svojim slavujskim glasom – priseća se Nada.

---

“Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati”

Danas pedagoška škola nosi ime “Škola za vaspitače”. Godine 1993. prestala je sa školovanjem učitelja, iako je dvadesetak godina pre toga dobila zvanje akademije.

Njeni bivši učenici ipak je pamte po dobrom i s nostalgijom se sećaju dana kada su svoju mladost provodili u đačkim klupama i internatskim sobama. Princip prenošenja znanja na mlade ostao je isti bez obzira na promene u sistemu obrazovanja.

Gledano iz perspektive odraslog čoveka, i nema neke razlike između učitelja i vaspitača. I jedni i drugi su tu da bi podučili prvim koracima za ozbiljno koračanje kroz budućnost.