Lokalni sveštenik iz Aleksinca Hadži Ivan Milenović prijavio je pre dva dana pokušaj otmice, odnosno da je nepoznata osoba jurila njegovog 12-godišnjeg sina koji se vraćao iz Muzičke škole. Za Južne vesti kaže da je na sreću njegov sin uspeo da pobegne i nije razgovarao sa nepoznatim ljudima koji su ga čudno gledali, a jedan potom i pratio. Policija potvrđuje da im je događaj prijavljen, ali Milenović kaže da nikakav postupak nije pokrenut, jer je dete na sigurnom.
U četvrtak, 7. decembra oko 17 sati sin aleksinačkog sveštenika vraćao se sam iz Muzičke škole, a u blizini ulice u kojoj žive, na nekih 500 metara, primetio je parkiran sivi auto u kome je sedeo nepoznat čovek, a drugi stajao pored, priča Hadži Ivan Milenović.
Kaže da su ga čudno gledali i kad je prošao pored jedan od njih je počeo da ga prati, on je ubrzao malo, ovaj je krenuo da trči za njim i jurio ga nekih 200 m i kad je došao do neke prodavnice gde je i više osvetljena ulica odustao je. Sin je dotrčao kući i žena ga je sačekala, bio je isprepadan, rekao je da ga je neki čovek jurio. Neka žena je bila tu u blizini i videla i pitala je l to naš sin jer je videla da je bežao – priča Milenović za Južne vesti.
Kaže da su to odmah prijavili policiji, da je patrola izašla i proverila okolne ulice, ali da nisu pronašli ništa i da je praktično time ovaj pokušaj otmice završen, jer ih je tužilac obavestio da ne može da pokrene nikakav postupak „jer nema dela“.
To bi onda značilo da treba stvarno da nestane neko da bi se nešto pokrenulo. Aleksinac je mali grad, moglo je to veče čak i da se Žandarmerija podigne. Ja samo kažem hvala Bogu da je dete odreagovalo trezveno, supruga ga uči da ne priča sa nepoznatim ljudima na ulici, takvo je vreme došlo i tako mora i na sreću uspeo je da pobegne. Ali desiće se da neko dete ne pobegne, da možda stane da priča i pitanje je šta bi bilo – ističe Milenović.
Iz niške policije koja je nadležna i za Opštinu Aleksinac su potvrdili da im je ovaj događaj prijavljen, da su preduzeli sve mere i radnje na utvrđivanju svih činjenica i okolnosti i obavestili aleksinačko Tužilaštvo, ali da nije bilo otmice i da je dete kod kuće, kod svojih roditelja.
Milenovići sumnjaju da su njihovog sina pratili, jer iz Muzičke škole uvek dolazi sam u popodnevnim satima, ali je sada uplašen i kaže da više neće smeti.
Vest o tome se danas ekspresno proširila društvenim mrežama, a redakciji su se javljali i roditelji koji kažu da su uplašeni i apelovali da se pronađu počinioci, a na sugrađane da razgovaraju sa decom stalno i upozore ih da nikada ne pričaju sa nepoznatim ljudima na ulici.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ja bih ovde postavio samo pitanje Policijskoj upravu Aleksinac i Niš.
Da li je potrebno da neko dete ili ženu zaista kidnapuju, siluju ili fizicki maltretiraju da biste rekli da „ima dela za pokretanje postupka“ ili da krenete da ih trazite.
Pa zar nije logicnije da sada kada nisu jos uvek oteli nikoga da preventivno ukljucite zandarmeriju koju Aleksinac ima i uhapsite da goveda?
Neko da objasni!
Izvinite, pa zar mislite da otmicari sede u centru grada i cekaju da ih uhvate? Svasta!
Чудни неки закључци. Значи, сачекаш дете у мраку, јуриш га, па ако побегне – нема дела.
То што је дете на смрт преплашено – ма то нема везе. Патња родитеља и страх окружења – небитно.
Да ли да предложом да људи почну да се самоорганизују? Ма нема потребе. Само умишљамо.
uzmeš pušku, pucaš na nekog i dela nema jer si promašio.
tako tužilaštvo i sup u aleksincu rezonuju.