Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin posetio je 31. marta Eparhiju vranjsku, gde mu je domaćin bio vladika Pahomije, saznaju Južne vesti.
Gradski funkcioneri tvrde da nisu bili obavešteni o poseti ambasadora, pa pretpostavljaju da je reč o “privatnoj” poseti vladiki Pahomiju.
Na zvaničnom sajtu Eparhije vranjske juče je osvanula informacija o detaljima posete, ilustrovana gomilom fotografija.
– Gospodina Konuzina, Episkop Pahomije sa sveštenstvom dočekao je u Episkopskom dvoru u Vranju, gde su se zadržali u kraćem razgovoru, a potom su obišli Saborni hram Svete Trojice u Vranju, Radio „Iskon“ Pravoslavne eparhije vranjske, Svepravoslavni centar „Prepodobni Justin ćelijski i vranjski“ i grob ruskog generala Vasilija Longvinova, na šapranačkom groblju u Vranju. U okviru svog boravka u Eparhiji vranjskoj, Gospodin Konuzin zajedno sa domaćinom, posetio je i manastir Sveti Prohor Pčinjski. Nakon poklonjenja svetitelju i miropomazivanja, zajedno sa bratstvom manastira obišli su manastirsku riznicu i konake, kao i grob ruskih kozaka na manastirskom groblju, a koji su sahranjeni u prvoj polovini dvadesetog veka – stoji između ostalog na sajtu Eparhije.
Iako niko ne govori zvanično o tome, gradski čelnici su takođe bili neprijatno iznenađeni posetom ambasadora i činjenicom da ih je “zaobišao”.
– Postoji protokol o posetama ambasadora i mi se trudimo da ih uvek ugostimo i budemo dobri domaćini, nije nam jasno zašto je poseta ovih visokih zvaničnika bila usmerena samo ka crkvi – kaže jedan gradski rukovodilac koji insistira na anonimnosti.
Sa druge strane Branimir Stojančić, član gradskog Veća zadužen za socijalnu politiku i verska pitanja, potvrdio nam je nikakvog “zvaničnog” obaveštenja o poseti iz ambasade nije bilo.
– Ja sam iz nekih privatnih izvora saznao da Aleksandar Konuzin boravi u Eparhiji, predpostavljam da je reč o privatnoj, a ne zvaničnoj poseti – kaže Stojančić za Južne vesti.
Na sajtu Ambasade Rusije o poseti Vranju nema ni reči.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
preTpostavljaju
Prvo, zašto bi privatna poseta bila tajna. Svako ima pravo na privatne i zvanične posete pa tako i Ruski ambasador. Drugo, da li su neki ambasadori i državni funkcioneri Srbije bili u tajnim postama Nišu kada su zaobilazili Kabinet gradonačelnika?
A u čemu je problem, ne razumem. Ovu praksu da se dođe u Grad a da se ne poseti „prvi čovek grada“ uveli su neki malo ranije. Gospodin Konuzin ima pravo kao i svi na svoju privatnost u koju spadaju i privatne posete. Šta mislite, ima li pravo gospodin Konuzin da dođe kod mene u privatnu posetu?
sta pravite neki senzacionalizam gde ga nema.. sta stalno u ovoj zemlji mora da bude neka drama i neka zavera iza.. posetio pa sta?
Šta je čudno kada čovek, pa makar on bio i ambasador Rusije, poželi da privatno ode u crkvu-manastir? Batalite senzacionalizam, niste vi ALO
lako je njemu, kad nije maloletan…nek posalje unuka ako sme…
Ne bih rekao da je senzacionalizam. Ako zelite da znate vise o Justinu, kome je posvecen hram, procitajte odlican clanak na Wikipediji – http://sh.wikipedia.org/wiki/Svetosavski_nacionalizam . Justin je duhovni otac Artemija i Amfilohija i jedan od znacajnijih pripadnika pokreta Svetosavskog nacionalizma, nastalog 30-ih godina, odakle diretno svoje poreklo danas vuku Obraz i 1389.
Wikipedia vam je veoma „ozbiljan“ izvor informacija. Tekst u Wikipediji možete da objavite i Vi i ja ili svako drugi ko poželi. Tekst može da ispravi samo onaj ko je i pisao tekst tako da se na sajtu mogu naći i netačni podaci bez mogućnosti ispravke. Za istinite podatke morate naći „ozbiljnije čitanke“ od Wikipedie.
Slazem se da je Wikipedia ponekad neprecizna, ali ovde nudi podatke koje mozete naci u ozbiljnijim izvorima. Ko zeli malo vise da prouci ovu temu, evo tekstova za citanje: Jovan Byford – Sećanje na vladiku Nikolaja Velimirovića u savremenoj srpskoj pravoslavnoj kulturi, Tekstovi Dimitrija Ljotica, Sajt Obraza, Justin Popović – Pravoslavna crkva i ekumenizam. Naci cete potvrdu vecine stvari koje pisu u clanku.
Ovaj tekst u Wikipediji je pisao najverovatnije ostrašćeni „SKOJEVAC“ po zadatku i sem antisrpstva i mržnje prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi ne sadrži ništa što bi saslužilo pažnju jednog intelektualca.