Anoreksija i bulimija – zatvor bez rešetaka

Letnji meseci dovode do češćeg preispitivanja sopstvenog izgleda, zbog čega treba skrenuti pažnju na najčešće poremećaje ishrane do kojih dolazi ako se zapadne u krug beskonačnog brojenja kalorija.

Nezadovoljstvo telom i sobom u celini, loši porodični odnosi, otpor odrastanju i seksualnosti samo su neki od razloga zašto pojedine devojke dolaze u opasnost da moraju da se bore protiv bulimije ili anoreksije – dve krajnosti sa istim ishodom.

Kako kažu stručnjaci, u oba slučaja reč je o psihičkom poremećaju u čijem je središtu strah od gojenja, kao i opsednutost potrebom za stalnim mršavljenjem.

Osobe sa ovim poremećajem sopstveno telo doživljavaju potpuno neobjektivno i nerealno, vide sebe mnogo debljima, pa se zato naziva i “sindrom iskrivljenog ogledala”.

Koliko god mi ljudi govorili da sam mršava, jednostavno nisam verovala. Ja sam u ogledalu sebe zaista videla kao ogromnu. Bez obzira što mi se smanjivao broj odeće, nisam shvatala da sam smršala, nego sam ubeđivala sebe da su promenili konfekcijske brojeve – priča 27-godišnja Nišlijka koja se izborila sa bulimijom.

Prema rečima stručnjaka, uzroci ovih poremećaja mogu da budu agresivnost prema sebi koja je primarno usmerena na nekog drugog, prezaštićujući ili nemarni roditelji, odbijanje da se odraste i prihvati seksualna uloga, loša identifikacija sa ženskom osobom iz detinjstva…

---

„Neko se ubija lekovima, neko odbijanjem hrane“

Neuropsihijatar Kliničkog centra u Nišu doc. dr Gordana Nikolić kaže da opsednutost ishranom počinje uglavnom u pubertetu.

Radi se o devojkama koje su veoma depresivne, izolovane zbog tajne koju niko ne sme da sazna, koje toliko ne vole sebe da se kažnjavaju izgladnjivanjem. Neko se ubija lekovima, neko odbijanjem hrane – ocenjuje dr Nikolić.

Iako i anoreksija i bulimija imaju slične uzroke, to su poremećaji koji se različito ispoljavaju. Kako objašnjava dr Nikolić, anoreksija je ozbiljan poremećaj koji karakteriše izgladnjivanje, preterana mršavost i opsesivno vežbanje.

Vremenom iscrpljuju svoje telo, gube menstruaciju, postaju anemične, depresivne, gube mišićnu masu, dok u jednom momentu ne dođe do potpunog kolapsa, koji nekad može imati i fatalan ishod – navodi dr Nikolić.

S druge strane, bulimične osobe se najpre dugo izgladnjuju, u jednom momentu osete ogromnu glad, gube kontrolu i prejedaju se.

Prilikom jednog prejedanja mogu da unesu i do 5.000 kalorija, nakon čega osećaju grižu savest i u strahu da se ne ugoje izazivaju povraćanje.

Bulimija je agresivniji vid ponašanja, upravo zbog direktnog izazivanja povraćanja prstima. Bulimične osobe često imaju oštećene zube i usnu duplju, želudačne probleme, gubitak menstruacije, oštećenu kožu na prstima – objašnjava Nikolićeva.

Osobe koje boluju od ovog poremećaja objašnjavaju koliko je teško kada centar života postane stalno planiranje šta će pojesti, gde će trenirati i naći mesto za povraćanje.

To je zatvor bez rešetaka. Prestaneš da se družiš sa svima i ne ideš nigde jer ne znaš kakav je raspored prostorija tamo, da li možeš da povraćaš, a da te niko ne čuje. Onda si mnogo sam. Mrziš sebe toliko da želiš da se ne probudiš, a kada se probudiš pomisliš kako ne možeš da podneseš još jedan dan u svom odvratnom telu – kaže jedna devojka.

---

Niš bez odeljenja za lečenje bulimije i anoreksije

U Nišu ne postoji posebno odeljenje za lečenje ovih poremećaja ishrane. Oboleli se hospitalizuju na nekom od odeljenja na koja se jave usled telesne iscrpljenosti i potom ih specijalisti upućuju na psihijatrijsku procenu.

Terapija je vrlo kompleksna jer zahteva promenu ličnosti, “omekšavanje” njenih stavova i autoagresivnih ponašanja prema sebi i hrani. Psihoterapija je značajnija od lekova i u radu sa ovim osobama veoma je važno ostvariti poverenje i obostranu saradnju – ističe Nikolićeva.

Terapija bulimije i anoreksije uključuje psihoterapiju i terapiju antidepresivima i prilagođava se u zavisnosti od simptoma. Često se uključuju endokrinolog, ginekolog i gastroenterolog, koji saniraju posledice izgladnjivanja i povraćanja.