Apel lekara da Niš konačno dobije opštu bolnicu i neophodne institute

Niš je jedini veći grad u Srbiji koji nema opštu bolnicu, a nema ni institut za majku i dete, niti institute za srčane bolesti i onkologiju. Direktor niške Klinike za kardiohirurgiju Dragan Milić smatra da je to nedopustivo i da je makar kovid bolnica, umesto u Kruševcu, trebalo da bude u Nišu, kako bi nakon epidemije mogla da postane bolnica opšteg tipa.

Novi Klinički centar otvoren je pre pet godina, ali Milić kaže da se tu stalo i da je Niš ostao na marginama kada je reč o zdravstvu.

U tom gradu i dalje ne postoji ustanova sekundarne zdravstvene zaštite, odnosno opšta bolnica, pa zaposleni u Univerzitetskom kliničkom centru pružaju pacijentima i sekundarne i tercijarne usluge.

To je moglo da se promeni da je kovid bolnica umesto u Kruševcu bila otvorena u Nišu, ističe Milić, jer bi ona sada, kada se smiruje epidemiološka situacija, mogla da se pretvori upravo u opštu bolnicu.

Sada kada prestane kovid, Kruševac ima dve bolnice opšteg tipa, a Niš nijednu. U Nišu je bolnica opšteg tipa isto što i Klinički centar. Mislim da je to nedopustivo, jako otežava i ometa rad UKC-a, jer umesto da pružaju usluge tercijarnog tipa, zaposleni moraju da pružaju i usluge sekundarnog tipa, nema ko drugi – kaže Milić.

Dodaje da to što je bolnica pod okriljem niškog UKC-a u Kruševcu, u drugom okrugu, znatno otežava organizaciju i situaciju sa radnicima, koji moraju tamo svakodnevno da putuju na posao iz Niša.

Lepo je za Kruševac što će imati još jednu opštu bolnicu, ali nema dovoljno kadrova za te dve bolnice, tako da radnici iz Niša putuju do tamo. Zamislite tu organizaciju posla kad treba da svoje radnike upućujete u Kruševac – objašnjava on.

Osim opšte bolnice, Nišu su neophodni i instituti – za majku i dete, za onkologiju i za kardiovaskularne bolesti, ističe Milić.

Beograd ima Tiršovu 1, Tiršovu 2, Dedinje 1 i Dedinje 2 i mislim da je krajnje vreme da i Niš dobije institut broj 1, jer trenutno ih je 0. Ključ za dobre zdravstvene usluge je u savremenoj organizaciji, koja postoji svuda u svetu, u Švajcarskoj, Nemačkoj, Americi, na kraju krajeva, u Beogradu i Novom Sadu. Zašto ne i u Nišu? Kada će Niš doći na red i zašto je preskočen u tim raspodelama i organizacijama – pita Milić.

Sve to, kaže, zahteva hitno rešavanje, iako navodi da lekari UKC-a uspešno odgovaraju na priliv pacijenata koji je u poslednje vreme ogroman.

Recimo, Klinika za kardiohirurgiju jedina radi kardiohirurške operacije južno od Beograda i od početka godine urađeno je 138 takvih operacija. Od toga, umro je, nažalost, samo jedan pacijent. Kad je otvorena Klinika, inicijalno je bilo da se radi 250 operacija godišnje. Sa ovim brojem, mi ćemo do kraja ove godine preći 300 – ističe Milić.

Međutim, za razliku od Kardiohirurgije, gde su liste čekanja kraće od tri meseca, na nekim drugim klinikama, poput Ortopedije, pacijenti mnogo duže čekaju zahvate.

Milić se nada da će formiranjem nove Vlade Niš da bude bolje sagledan jer je, zaključuje, to neophodno kako bi pacijenti sa čitavog juga, koji se leče u UKC-u, imali bolje zdravstvene usluge.

Podsetimo, niški lekari apelovali su i ranije na nadležne da otvore opštu bolnicu u gradu, a među njima je bio i epidemiolog Branislav Tiodorović.