Apelovac nosi naziv ne samo zbog pivare već i humanosti Jovana Apela – podsećaju njegove praunuke

U godini u kojoj Niška pivara slavi jubilarnu, 140. godišnjicu, praunuke Jovana Apela Ljubica Popović i Sofija Apel ističu da je industrijalizacija Niša započeta kada je njihov predak preselio pivaru iz Aleksinca u Niš. Prisećaju se i porodičnih priča i kažu da je Apelovac dobio naziv po Jovanu, ne samo zbog pivare koja je tu bila smeštena, već i zbog njegovog dobročinstva, ali i hrabrosti da svima “u lice” kaže istinu i da bi danas to mnogima imao potrebe da kaže ponovo.

Neposredno nakon oslobođenja Niša od Turaka 1884. godine Jovan Apel osnovao je prvu pivaru iz Niša. Istorijski spisi pokazuju da je proces industrijalizacije grada dodatno ubrzao Apel proizvodnjom piva, koju je iz Aleksinca preselio na tadašnji obod grada, a danas poznatom naselju Apelovac, potvrđuju njegove praunuke Ljubica i Sofija.

Govoreći o naselju koje i posle toliko godina nosi naziv po njihovom pretku, Ljubica ističe da je plemenitim ljudima iz Niša ostalo u sećanju sve što je Apel učinio za grad i zbog toga čitavoj porodici Apel učinili čast da se jedno naselje nazove po njemu.

Ta čast, kažu, nije učinjena samo zbog toga što je osnovao prvu pivaru u Nišu, već i zbog toga što je bio jedan od najvećih dobrotvora tog vremena.

Postojali su dokumenti, koje ste lako mogli da nađete na internetu, ali toga, izgleda, više nema. Mislim da je spisak sklonjen, zato što tu ima jako mnogo ljudi stranog porekla, koji su se skrasili u našoj zemlji, a naša država, verovatno ne želi da prizna da je veliki broj dobrotvora bio stranog porekla – započinje Ljubica Popović.

Jovan Apel je, prema rečima njegovih praunuka, kupovao kapute, obuću i odeću i lično odnosio učenicima niških škola i poklanjao deci čiji roditelji nisu mogli da im priušte, a dodaju i da je to isto činio i sa haljinama kada bi saznao da će se neka devojka udati.

Onda znam da je za mog dedu bio vrhunski provod da pokupi svoju decu i decu svojih majstora i da ih odvede na „fuzbal“ (tako se to tada govorilo), a posle na „krenviršle“ – priseća se Popović.

Porodica Apel je, kako kažu Ljubica i Sofija, “prezirala malograđanštinu”, te da su najviše voleli da provode vreme sa “običnim ljudima”, te da su i kao deca odrastali i družili se sa decom radnika pivare.

Umeo je i neprijatne stvari da kaže u oči, tu osobinu na njega nosim i ja. Da je nekom lokalnom, učenom čoveku rekao nešto u smislu: „Sramota! Tako si školovan, a prodaješ se za male pare”. Tako je govorio, a 100 odsto sam sigurna da bi i danas mnogim ljudima, ne samo iz Niša, već i iz cele Srbije imao potrebe da kaže da bi trebalo da se stide svojih postupaka – kaže Popović.

Podsetimo, posle 8 neuspelih prodaja javnim nadmetanjem Niška pivara je prodata neposrednom pogodbom za 130 miliona dinara bugarskom investitoru 2015. godine.

Unuke Jovana Apela, koji je osnovao pivaru u Nišu, smatraju da Agencija za restituciju odugovlači rešavanje njihovog zahteva da im se vrati fabrika, koja je prodata bugarskoj firmi 2015. godine, od kada je pogon ponovo pokrenut.

Naslednice su zahtev da im se fabrika vrati podneli još početkom 2013. godine.