Apoteke dužne da prihvate lekove sa isteklim rokom

Iako je jedna Nišlijka, kako kaže, danima tragala za apotekom u kojoj bi mogla da ostavi lekove kojima je istekao rok, u “Apotekama Niš” napominju da su sve one, bile državne ili privatne, u obavezi da prihvate farmaceutski otpad.

Nišlijka koja se obratila našoj redakciji kaže da joj je u jednoj privatnoj apoteci rečeno da tamo ne skladište lekove i da ih “jednostavno baci”.

Kad sam prokomentarisala da ne bih da zagađujem prirodu, apotekarica mi je rekla da ih onda prosipam u kanalizaciju. Možda je besmisleno što jurim vetrenjače, ali mislim da svaki, pa i najmanji pokušaj da se zaštiti priroda, ostavlja našoj deci bolju životnu sredinu u budućnosti – napisala je ona.

Pomoćnik direktora “Apoteka Niš” za farmaceutsku delatnost Tanja Arsić objašnjava da po Zakonu o upravljanju otpadom građani imaju pravo da lekove sa isteklim rokom  predaju u bilo kojoj apoteci, ali da u praksi to često nije moguće.

Pošto, nažalost, nije razrađen proces upravljanja tim otpadom, mnoge apoteke ne sprovode taj propis. Mi to poštujemo, bez obzira što imamo male teškoće u upravljanju sa tim otpadom. Omogućili smo u najvećim apotekama da se predaju lekovi sa isteklim rokom – kaže Arsićeva.

Ona objašnjava da nemaju mogućnost da se lekovi prikupljaju u svim njihovim apotekama “jer to zahteva određen prostor i pravilno skladištenje”, ali da su neke u kojima se to najčešće radi ona kod Železničke stanice i u Domu zdravlja.

U svakom slučaju, građani mogu da odu do najbliže apoteke i dobiće informaciju ukoliko tamo ne mogu, gde mogu da predaju lekove – kaže Arsićeva.

U nekoliko privatnih apoteka u Nišu koje smo kontaktirali kažu da oni prihvataju lekove kojima je istekao rok,  jer imaju ugovor sa firmom koja odnosi i uništava neupotrebljene lekove. Međutim, napominju, ima i onih apoteka koje to ne čine jer ih uništavanje lekova košta.

Pomoćnik direktora “Apoteka Niš” Tanja Arsić objašnjava da se medicinski otpad koji stvaraju građani koji su, recimo, dijabetičari ili oni koji koriste injekcije sa hormonom rasta, odlažu uglavnom u Kliničkom centru ili domovima zdravlja.

Tog medicinskog otpada nema mnogo i uglavnom su prisutni u ambulantama, bolnicama i domovima zdravlja. Nekada, kada su se insulini davali sa klasičnim injekcijama, bio bi problem, dok sada postoje aparati – kaže Arsićeva.

Ministarstvo poljoprivrede procenjuje da građani bace 50 tona farmaceutskog otpada godišnje, a predstavnica resornog ministarstva Radmila Šerović napomenula je početkom godine da je glavni problem što niko nije definisao ko će nadoknaditi troškove odlaganja ovog otpada.