Trend rušenja i nadgradnji starih i autentičnih kuća u Nišu zarad zidanja zgrada – tema je o kojoj je u emisiji “15 minuta” govorio niški arhitekta Zoran Čemerikić. Kaže da se pre nekoliko decenija nadgradnja radila tako što se poštovala početna arhitektura, da mu je i kao arhitekti i kao rođenom Nišliji žao nekih srušenih kuća, ali i da su mnoge sačuvane i da Niš još ima svoj duh.
Emisija je najpre bila zamišljena kao debata i svoje učešće su potvrdili arhitekta Saša Buđevac, jedan od projektanata nadgradnje u Mačvanskoj 13, kao i konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika, ali su otkazali u poslednjem trenutku.
Poziv su ignorisali načelnik Uprave za građevinarstvo Goran Zdravković, glavna gradska urbanistkinja Lidija Stefanović Nikolić, kao i direktor Zavoda za urbanizam Ivan Grmuša, a odbili brojni investitori. Čemerikić je želeo da to prokomentariše.
Smatram da je simptomatično to što se niko nije pojavio. To ukazuje na jedan momenat gde su ideje i stavovi, pa i interesi, suprotstavljeni. Vaša ideja je bila dobra, da se izađe na crtu, to su sve kompetentni ljudi. Morala je da dođe gradska urbanistkinja i neko od investitora – navodi Čemerikić.
Kada je reč u rušenju i nadgradnji starih niških kuća, ističe da život ide dalje i da ima svoje zahteve, kao i da neko stanje ne može večito da postoji, ali i da postoji potreba za stanovima.
Ipak, glavnu zamerku ima na to što u jezgru grada, gde je prevashodno niska spratnost, nastaje mešavina spratnosti.
Tu i tamo investitor kupi neku lokaciju i onda imamo jednu mešavinu spratnosti, što mislim da nije po pravilima struke. Takođe, te višespratnice direktno ugrožavaju susedne kuće time što ljudima onemogućavaju sunce, ali to je očigledno stvar o kojoj se na razmišlja – objašnjava arhitekta.
Veruje da to u svetu ne postoji.
Zamislite panoramu nekog grada gde je jedan deo sa niskom spratnošću i gde odjednom počinju da niču šestospratnice. Na šta bi to ličilo – navodi Čemerikić.
Da Niš, poput nekih svetskih gradova, sačuva autentičnost tako što će sačuvati stare porodične kuće ima prostora, smatra Čemerikić, ali su problem finansije.
Naše institucije se priklanjaju nekom opštem stavu. Ako je opšti stav da treba dozvoliti svakom investitoru, dozvolićemo mu. Primer za to je Zavod u Beogradu, gde se bez pardona ruše vrlo značajne zgrade – kaže on.
U emisiji je govorio i o tome kako se nekada radila nadgradnja, a kako danas, uz komentar da sada ima mnogo grubih i trapavo urađenih intervencija, kao i o regulativama koje bi rešile probleme, ali i o zgradi Aerodroma, hotelu Park i drugim temama.
Čemerikić kaže da je normalno to što su građani sentimentalni i da su mnogi godinama prolazili gradskim jezgrom i da odatle imaju uspomene.
U anketi Južnih vesti neki su za to da se gradi, jer smatraju da se to dobro za gradski budžet, a neki samo kažu:
Dobro je što se radi i treba da se radi.
Oni koji su protiv nadgradnje starih kuća i zidanja višespratnica kao argumente navode očuvanje tradicije, starog Niša, zelenila i protoka vazduha.
To je ružno u suštini. Najlepši deo grada nam je već propao odavno, centar nam je propao, ne bi trebalo to da se uništava. Kad prođemo Beogradom, čak i Leskovcem, vide se te stare kuće, vidi se to nešto što je značajno, a ovde nemamo više taj stari grad – navodi Nišlija.
Nekima su rušenje i nadgradnja starih kuća “odvratni”, a neki napominju da se zgrade već grade tako da prevazilaze često veličinu objekata oko sebe i da bi nadležni o tome više trebalo da brinu.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
I te stare kuce ce biti srusene prvom prilikom i dobro ponudjenim cenom
KASABA :
Manje provincijalno mesto otvorenog tipa.
U našim krajevima to je danas naziv za veoma malo naselje gradskog vida na nekadašnjim prostorima osmanskog carstva.
KASABLJANI :
To su ljudi koji trenutno zive u kasabi , vole beton, 15 sprat a mrze drvece, travu, zelenilo i sve sto ih podseca na zavicaj.
p.s. Beli luk je najzdraviji, crni takodje ali prazi luk, e prazi luk …
Niš je grad duhova !
Bilo bi lepo da ova tema interesuje glavnu urbanistkinju. Posebno zbog toga sto je jedan od autora plana za Medijanu, koji do ovakve gradnje i dovodi.
Hipoteticki, mozda je glavna urbanistkinja najbolji urbanista na ovim prostorima . Ali,dzabe, ulaskom u gradsku vlast i sektu,primanjem budzetske plate za nerad, menjaju se stavovi, pa se radi i prica ono sto se ne misli,zapravo, slusa se laik,koji je hijerarhijski iznad!
Cast izuzecima, anketa pokazuje koliko je narod ovde oportun i zatucan, bez obzira dali se radi o intelaktualcu ili prosecnima.
Ma ova prica nema nikakvo uporiste u realnom zivotu. Nis na zalost nema na prstima jedne ruke vredne arhiteknske objekte koje bi trebalo sacuvati. Na zalost grad je pun nekih starih,oronulih,sklonim padu “prizemljusa” jer nam je istorijsko nasleđe od turaka takvo kakvo jeste. Drugo su NoviSad,Subotica,Beograd gde zaista ima predivnih starih objekata koje treba i vredi sacuvati.
Ne lupaj covece. Nis kao i svaki grad ima svoje nasledje koje treba postovari. Ako se tebi ne svidja to je tvoja licna stvar. Svakako predstavlja jedno istorijsko i kulturno nasledje.
Na zalost to istorijsko nasleđe je totalno arhitektonski bezvredno ruglo ovog grada. To je nasa realnost koliko god se to nekome svidelo ili ne. Pogledajte Dusanovu ulicu,Vozdovu,Obelicev venac svaka druga kuca samo sto se nije sama srusila. Neke i jesu. Volim Nis ali treba biti ralan.
„Novi Sad,Subotica,Beograd „,Budimpesta,Prag,Bec,Rim,… !?
Da li ti uopste znas gde se nalazi 49-ta paralela i sta je gore severno a sta dole juzno?
p.s. Nis je vise bombardovan od saveznika nego od Nemaca a sto se tice “ starih, oronulih, sklonim padu “prizemljusa” „, da nije njih bilo ne bi ti sada bio „vrli Nislija“.
„To su kompetentni ljudi“ kaže arh Čemerikić! No načAlnik za građevinarstvo, može da raspravlja samo o v. i k. za kupatila jer je to njegov domet!
Ma i to ako nije zaboravio, jer od rada u privredi ima samo pripravnički staž od 6 meseci u DP Vodomont, a to još kad je bilo, ihihii….
Ovo je urbanisticki javasluk. Svi gradski cinovnici su dobili po koji kvadrat od eminentnih investitora,i zarad toga izdaju gradjevinske dozvole tamo gde ih niko normalan i iole pismen ne bi izdao. Pored arhitektonskog problema imamo i infrastukturnu katastrofu…Kanalizacione mreze tih ulica su projektovane za porodicne kuce,ulice za manji broj vozila. Svi cemo se kupati u fekalnim vodama. SRAMOTA!
Ova priča bi pila vodu da su naše kuće naseljene. Za vreme socijalizma ljudi su zidali monstruozne trospratne kuće u svakavim ćorsokacima. Nekada je u tim kućama živelo i po 15 čoveka i jače. Sada su te kuće generalno prazne, pa čak i kad sjati neko zgradu sa 15-20 stanova, opet je u toj ulici populacija niža u odnosu na pre 20 godina.
izvinjavam se ali sekretar Drustva objasnjava aktuelno stanje u izgradnji? Prica o zgradi aerodroma da li je zasticena, da li se menjana. Koji znacaj ima zgrada iz 80-ih godina? Nazalost, Nis je polupalanka bio do pre 30-40 godina, i masovno je naseljavan uz razvoj industrije. O kom arhitektonskom nasledju prica? Porodicne kuce… muzej (koji je kao malo veca kuca)
Urbanističko maskriranje ovog grada počinje od kad je neko pametan davao dozvole da se rade nadgradnje. I tu počinju svi problemi nedovoljne infrastrukture(parking, kanalizacija,zelenilo…)za novopridošle stanare dograđenih objekata. Kombinovano stanovanje se nikada ne meša sa rezidencijalnim tj zgrade se ne prave tamo gde su kuće.Ali,ko smo mi da se mešamo,zar ne?
Ovaj čovek je govorio o dve zgrade pola sata. I ništa nije rekao, slobodno su mogli i ostali da dođu.
Ljudi, pogledajte novi soliter kod toplane. Neko je platio i dobio dozvolu za 15 spratova na lokaciji gde je za sve ostale dozvoljeno 6. Kako?
Zgrada na kružnom toku u N.Pašića. Jel će garaža te zgrade direktno na kružni tok da se uključuje? Taj projekat je prošao komisiju za planove. Kako?
Potreba za stanovima nije nikakav izgovor da se uništava staro gradsko jezgro. Eno u Panteleju gore mesta, pa nek grade koliko žele. Mnogi gradovi Evrope su posle ratova radili na tome da obnove porušeno i da poprave oštećene objekte, a mi smo odmah krenuli sa „raščišćavanjem“ ostataka. Čak i sada, u miru nastavljamo da devastiramo ono malo vrednog što je preostalo.