Predajom ključeva grada od strane turskih deputata austrijskom general-feldmaršalu baronu od Tingena, Austrijanci su 28. jula 1737. godine preuzeli Niš. Trenutak preuzimanja grada predstavljen je na bakrorezu koji je najstariji dokument Istorijskog arhiva u Nišu.
Osvajanje grada, kako piše na sajtu Istorijskog arhiva u Nišu, proslavljeno je sviranjem u rogove, ispaljivanjem plotuna iz topova, a održano je i molebstvije.
Na najstarijem dokumentu sačuvanom u Istorijskom arhivu Niš predstavljen je trenutak predaje ključeva grada od strane turskih deputata austrijskom general-feldmaršalu baronu od Tingena koji preuzima grad u ime carskog generala Filipija.
Deputati klečeći predaju pet ključeva: tri za kapije (prema Carigradu, Beogradu i Vidinu) i dva za magaze. U pozadini se vidi grad–tvrđava sa okolinom, sa leve strane je austrijska vojska koja ulazi u tvrđavu, a sa desne turska vojska i stanovništvo u povlačenju – piše na sajtu Arhiva.
Tekst je štampan goticom, a sadrži i opis tadašnjeg Niša.
Nekadašnji Nissus ili Nessus od Beograda je udaljen osam dana putovanja. Preko reke Nišave koja deli Srbiju i Bugarsku pruža se veliki kameni most, obnovljen 1617. godine uz velike troškove na inicijativu vezira Mehmed–paše. Grad ima pet džamija, nije naročito velik niti se ističe lepim zgradama – piše na bakrorezu.
Nagodba o predaji grada Austrijancima od 28. jula 1737. godine sadrži 8 tačaka i predviđala je način na koji će se Turci povlačiti do “turskog mesta Sofije“ sa svom pokretnom imovinom, slugama i robovima.
U tu svrhu Austrijanci su obezbedili konje i kola, a obavezali su se i na nadoknadu eventualne štete učinjene tokom puta. Bilo je dozvoljeno i usputno snabdevanje životnim namirnicama za gotov novac, a dva turska taoca jemčili su da će konji i kola biti vraćeni iz Sofije u Niš. Nagodba je predviđala predavanje svih oružnica, magaza, zaliha hrane, oružja, kao i pokazivanje svih podzemnih hodnika i podruma – piše na sajtu Arhiva.
Ugovor je napravljen na nemačkom i turskom jeziku, a kao garancija, data su po dva taoca sa obe strane.
Pošto su dobro razgledali grad, Austrijanci su zaključili da bi se od njega mogla načiniti “lepa nemačka varoš“ jer su kuće prilično lepe, vrtovi prijatni, a samo mesto snabdeveno je vrlo zdravom i dobrom vodom – piše na sajtu Arhiva.
Pri samom dnu bakroreza odštampana je himna u slavu osvajanja Niša 1737. godine. Austrijanci su u Nišu bili 85 dana, dakle do 10. oktobra 1737. godine.
Letak se čuva u Istorijskom arhivu Niš od 1956. godine kada je dobijen na poklon od Mesnog istorijskog arhiva slovenačkog grada Ptuja.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Da je srece da nikad nisu ni odlazili, eto tolko su mi smucili Srbiju!
Ocekivao sam kao kompletnu informaciju u tekstu i koliko dugo su ostali, ali ocigledno kratko jer nema nekih vidljivih tragova ni u kulturi
Dopunjen je tekst, hvala na sugestiji.
Ljubica Jocić
Ostaje žal što nisu napravili “lepu nemačku varoš“.
došli smo do grada kome su pluća posečena, kvalitet vazduha očajan, jer nišlije veruju da su zeznule državu ako trpaju ugalj, motorno ulje i svakojak otpad u svoja ložišta, a od dobre vode došli smo da urnisane Nišave čije korito, uz blagoslov inspekcije, sužavaju oni koji grade kuće i vikendice pored reke i koji kanalazaciju sprovode u Nišavu. Nama ne trebaju neprijatelji, sami sebi smo dovoljni.
Daj Boze da nisu odlazili.
Krenuli su Austrijanci i na Sofiju i Carigrad , naši Srbi se pridružili Austrijancima i stigli do „Ploče“, gde su ih Turci potukli , Austrijanci se povukli a Srbe ostavili…I , naravno, Turci su počeli da se svete i ubijaju Srbe , kao i do tada !
„Knjige , knjige braćo moja a ne sajtovi i rekla- kazala“ !Mada , knjiga je teža i od motike, trnokopa, sekire, pluga i … ništa ! Svi u ‘ladovinu !!
…da, to je istina. Koliko znam, to je dovelo do druge seoba Srba. Prvo u Srem, a posle na na nekoliko strana, uključujući i današnju Ukrajinu, u oblast koja se po kolonistima nazvala Slavjanoserbsk. Ta regija je poprišta aktuelnoj sumornog rata u istočnoj Ukrajini. Treba znati da je ova seoba opustela Toplicu, Medvedju, Bujanovac, gde su Turci masovno naselili Albance sa Kosova.
Bolje da su ostali.
Nikad nismo imali srece u istorijskim previranjima !
Nis je od a-ugara i turaka osvajan na desetine puta. Zamislite tih 100.000 vojnika u prolece prolazi, u zimu se vraca. I tako svako malo.