Azilanti kroz jug Srbije do „obećanih zemalja“

„Moja dva brata su poginula u ratu i roditelji su učinili sve da me pošalju za Nemačku“, priča 16-godišnji Avganistanac u redu na autobuskoj stanici u Pirotu dok čeka da kupi karte do Beograda za sebe i saputnike.

Grupe ljudi iz afričkih i bliskoistočnih zemalja koji, kako pričaju, ne beže da bi bili bogatiji, već da bi sačuvali glavu, mesecima su svakodnevna slika na jugoistoku Srbije.

Nevoljnici iz područja zahvaćenih ratom, mahom iz Sirije, Avganistana i Iraka ilegalno prelaze granicu sa Bugarskom, nekako se dočepaju Pirota odakle autobusima, vozovima, sakriveni u kombijima stižu do Beograda grabeći ka Mađarskoj i željenim evropskim zemljama tražeći azil.

Putujemo već četiri meseca i mnogo je teško jer nas svuda povezuju i sa teroristima. Ilegalno smo prešli iz Bugarske u Srbiju, ali nam je policija ipak dala papir da možemo da prođemo kroz vašu zemlju i nadam se da ću za nekoliko dana stići u Nemačku – priča ovaj momak koji je u Avganistanu, osim roditelja, ostavio i dve sestre.

Oko dve hiljade migranata dnevno u Srbiju pokuša da uđe i preko makedonske granice. Zato su prekjuče lekari niške Vojne bolnice organizovali punkt za trijažu i hitnu medicinsku pomoć na kom im pomažu.

---

Srbija samo tranzit, azil se masovno traži u Austriji

Ne zna se da li je ovaj momak, kao i hiljade drugih koji su preplavili Srbiju na putu ka „obećanoj zemlji“, ostvario želju i domogao se Nemačke.

Postoji šansa da je trenutno u Austriji koja se poslednjih meseci suočava sa problemom oko njihovog prihvata. Ovoj državi je samo u drugoj nedelji juna podneto oko 2.000 zahteva za azil, što je nagnalo da prestane sa njihovom obradom. Ipak, austrijska država i humanitarne organizacije azilantima pomažu da se zaposle i integrišu u društvo.

Među njima je Dinis koji je pobegao iz Gvineje Bisao spasavajući život od tamošnjih vlasti. Sada se osmehuje iza pulta recepcije svojevrsnog socijalnog hotela „Mag das“ ili u prevodu „Sviđa mi se“, u čijem su foajeu portreti svih azilanata koji tu rade, a koje sa ponosom pokazuje menadžer hotela Sebastijan de Fos.

Tu živi i radi sa još tridesetak azilanata različitih nacionalosti. Mladi Dinis je pre 10 godina skoro tri nedelje putovao brodom do Italije. Voz na putu ka željenoj Nemačkoj pokvario se u Beču. Tu je i ostao.

Ovde imam sve, slobodu i posao, i ne želim da odem. Stalno se obrazujem, pa očekujem da postanem menadžer u ovom hotelu – kaže Dinis koji je deo pionirskog poduhvata crkvene organizacije „Karitas“ u uključivanju izbeglica u društvo.

Ovaj organizacija je takav projekat podržala sa oko 1,5 miliona evra, a njeni aktivisti ove organizacije brinu o 14.000 migranata u Beču.

Na status azilanta migranti čekaju skoro deset godina. Pošto su u Austriji zabrinuti velikim prilivom migranata, ova zemlja je pre desetak dana stopirala obradu zahteva za azil.

Prema rečima portparola MUP-a Austrije Karla Hajnca Grundbeka, mesečno u proseku pristigne oko 6.000 zahteva.

Austrija je prva na listi želja migranata za traženje azila u Evropskoj uniji. Suočeni smo sa velikim problemom, pa nam je potrebna i solidarnost u zemlji, ali i od strane ostalih članica Evropske unije. Dnevno primimo 300 zahteva, dok neke zemlje članice toliko prime za godinu dana. Rešenje je da Evropska unija pomogne što pre – rekao je Grundbek.

On navodi da se njegova zemlja suočava sa problemom smeštaja sve većeg broja migranata koji traže azil, a na prvom mestu im je spasavanje ljudi čiji su životi ugroženi.

Grundbek dodaje i da je srpsko–mađarska granica veoma bitna zbog priliva azilanata sa Bliskog i Srednjeg Istoka i da očekuje da Mađarska poštuje Šengenski sporazum.

S obzirom da su ministri unitrašnjih poslova Austrije, Mađarske i Srbije postigli dogovor o saradnji, Austrijska vlada je pre desetak dana odlučila da na srpsko-mađarsku granicu kao pomoć pošalje 40 policajaca. 

---

*Poseta Austriji je organizovana u okviru projekta Medijska putovanja u EU Delegacija EU i Britanskog saveta u Srbiji.