Badnji dan – poslednji dan posta pun običaja

Odlazak domaćina rano ujutru po badnjak, koji bi trebalo da iseče u tri snažna udarca, bacanje oraha u sva četiri ugla sobe, paljenje badnjaka i bogata posna trpeza za Badnje veče, neki su od običaja koji se poštuju dan pred jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika – Božić.

Veliki broj porodica sve češće kupuje badnjak na pijacama, ali još ima onih koji ustaju rano na Badnji dan i odlaze po mlado hrastovo ili cerovo drvo. Prema verovanju, badnjak simbolizuje drvo koje je Josif založio kada se rodio Hrist. Drvo domaćini ostavljaju ispred vrata sve do večere, kada se badnjak unosi u kuću.

Običaj je da se na Badnji dan ništa ne iznosi iz kuće. Trebalo bi da se taj dan provede sa porodicom i u miru, a veruje se da je to dan za pomirenje.

Unošenje slame i paljenje badnjaka označavaju početak Badnje večeri. Tada se, prema narodnom verovanju, u sva četiri ugla sobe bacaju orasi, kao žrtva dušama predaka.

---

Posna i bogata trpeza

Stari običaji kažu da badnja večera treba da bude tiha, da se ne bi oterale duše predaka koje se, prema verovanjima, tada nalaze za trpezom. Večera treba da bude posna, ali što bogatija.

Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta, a neki običaji kažu da bi domaćice hranu trebalo da spremaju na vodi. Obično je tada na meniju med, suvo voće, orasi, jabuke, kao i riba, prebranac i druga posna hrana.

U crkvama se organizuju liturgije, paljenje badnjaka i lomljenje česnice.