Badnji dan – posna trpeza i mnoštvo običaja

Odlazak domaćina “pre izgreva sunca” po badnjak koji treba da iseče u tri udarca, paljenje badnjaka, bacanje oraha u 4 ugla sobe i lomljenje česnice, neki su od običaja karakterističnih za Badnji dan.

Iako su se običaji menjali kako se menjao naš način života, priča etnolog Slađana Rajković, u našem društvu ostalo je da se za Badnji dan i Badnje veče priprema posna, ali raznovrsna hrana, a ceo dan prati mnoštvo običaja.

Domaćin pre izgreva sunca odlazi po badnjak. On nosi rukavice jer se veruje da je badnjak sveto drvo koje ne treba hvatati rukama. Badnjak bi trebalo iseći u 3 poteza i on treba da padne na istočnu stranu kako se sreća ne bi prekidala. Ipak, ako ne uspe da obori badnjak posle trećeg udarca, po običajima, ne treba da nastavi da seče badnjak sekirom, već može nastaviti rukama, kako ne bi zaustavljao sreću i berićet – kaže Rajkovićeva.

Obično se za badnjak bira hrastovo ili cerovo drvo koje je, priča ona, u našem narodu sveto drvo jer se veruje da, pošto mu lišće ne opada tokom čitave, ima višemagijsku moć.

Pre večere domaćin unosi badnjak koji pali uz zdravicu, unosi se slama koja simbolizuje zdravlje i bacaju se orasi u 4 ugla soba uz izgovaranje reči za isterivanje svega što ne valja iz kuće – kaže Rajkovićeva.

Pre same večere lomi se česica u kojoj se ubacuje parica i prema verovanju, onaj koji je izvuče imaće preko cele godine dosta para, zdravlja i sreće. Trpeza treba biti posna i raznolika i ovo veče treba provesti u krugu porodice.

Porodična trpeza zapravo simboliše vitlajemsku pećinu – mesto rođenja Isusa Hrista.

Prema verovanju, nakon večere ništa se ne podiže sa stola, jer u toj noći dolaze naši preci da se posluže.