Bekstvo iz logora 1942: Zatvorenici iskoristili nepažnju straže
Pored brojnih pisanja i sećanja preživelih logoraša o samom činu proboja, i danas se ne može sa sigurnošću rekonstruisati ceo događaj. Ipak, u narednim danima Južne vesti će objavljivati delove istraživanja niškog istoričara Aleksandra Dinčića, koji u mnogome pojašnjavaju kako je došlo do prvog organizovanog bekstva iz nacističkog logora u Evropi.
Proboj logora na Crvenom krstu u Nišu je veliki i značajan događaj u lokalnoj istoriografiji, ali ujedno i najveći propust nemačke vojske za vreme okupacije. To je bilo prvo organizovano i veliko bekstvo iz jednog nacističkog koncentracionog logora za vreme Drugog svetskog rata.
U celokupnoj zaplenjenoj nemačkoj dokumentaciji, koja se danas nalazi kod nas u Srbiji, postoji samo jedan delić o tom događaju, kao i nepotpuni izveštaj iz marta 1942. godine. 
Sa intezivnim pripremama za osnivanje Memorijalnog kompleksa „12. februar“ (1967), bekstvo logoraša postaje nezaobilazan događaj koji traje i danas i po čemu je logor u Nišu najviše i poznat. Ali, kako je to bekstvo uopšte izvršeno?
Zašto je proboj organizovan?
Logoraši su izvršili proboj baš 12. februara, jer je te noći proslavljan rođendan visokog nemačkog komandanta u hotelu „Park“. Sa drugim oficirima bio je u gradu i komandant logora. Logorska straža je tako ostala bez nadzornika i njena koncentracija je samim tim popustila, što će logoraši umeti da iskoriste.
Dragutin Jocić, niški logoraš, u svojim neobjavljenim memoarima, navodi podatak da je za logorsku stražu, iz grada, u noći proboja, a u čast rođendana komandanta, stigla i ljuta rakija i da joj nemački vojnici nisu mogli odoleti. Da li su nemački stražari te noći bili pijani i da je zbog toga došlo do propusta, za sada se pouzdano ne može potvrditi, ali sve ide u tom pravcu. Tačnije, da se slavio rođendan komandanta i u samom logoru i da su zatvorenici to znali dobro da iskoriste.
Kako je februar bio mesec jakog mraza i pošto se temperatura spuštala do minus 20, zemlja se potpuno stegla i bilo je potrebno vreme da se iskopaju jame. To vreme je omogućilo logorašima da pripreme plan budućeg proboja.
Nedavno premilula logorašica Olga Slavković je svojevremeno svedočila da su skoro svi zatvorenici bili obavešteni o tome šta se sprema. U hlebu je bila umetnuta poruka da se sprema bekstvo.
Soba br.12
Soba broj 12, koja je organizovala proboj imala je 147 logoraša. Jedan dan uoči proboja je od batina umro Trajilo Đorđević iz Krepoljina, pa je ostalo njih 146. Ali, su Nemci na dan proboja doveli novog logoraša, koji je ostao zatočen do proboja, kada je i poginuo. 
Preživeli učesnici proboja ga se zato nisu mogli setiti kada su se prikupljale biografije za prvu stalnu postavku 1967. godine. Njegov identitet je utvrđen iz dokumentacije niške Specijalne policije. Sapatnici su ga zapamtili kao omanjeg, sa pocepanim pantalonama i opancima. To je bio Sava Kosanović, rodom iz Jasenaka kod Ogulina, a živeo je kao izbeglica. Uhapšen je kao kurir u Topličkom partizanskom odredu kada je došao u Niš. Prethodno je došao sa grupom aktivista iz Beograda.
Još jedna enigma vezana za proboj jeste logoraš „Aca Kockar“. Njega u filmu „Lager Niš“ tumači Mlađa Nedeljković pod drugim imenom. Kod preživelih učesnika proboja važio je kao izdajnik, pa je takav prikazan i na filmu.
Međutim, „Aca Kockar“ su zapravo dva različita logoraša. Jedan je Damnjan Tomić iz aleksandrovačkog Laćisleda kojem je nadimak „Kockar“, a drugi je Aleksandar Marković „Aca“ iz Jagodine. Neko je to spojio kao da se radi o jednoj osobi. I jedan i drugi su poginuli u proboju.
Četvrti poginuli je Radosav Spasojević iz Tulara kod Medveđe. To su logoraši, koji nisu mogli biti identifikovani kada su se pravile biografije učesnika proboja, prikupljale njihove fotografije, lična dokumenta i predmeti i dr.
Nastavak u sledećem tekstu.
Autor:
A. Dinčić
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
7Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
zašto promovišete izmišljene dogadjaje ?
da vas podsetim da ove godine nijedno sredstvo informisanja nije pomenulo godišnjicu “ igmanskog marša “ koji se navodno dogodio na dan Svetog Save i služio je komunistima za skretanje pažnje sa slave i kao paralela prelasku srpske vojske preko albanije .
mislim da bi istoricari trebali da koriste dokumenta a ne udžbenike iz FNRJ i SFRJ
Todore, trebalo bi malo vise da verujes u istoriju, a manje u kvazi-religijske bajkice. Ovi logorasi su nase deke, bake, ocevi… Djacka slava Sveti Sava slavi se oko 150 godina i nastala je upravo sa zeljom da se promovise nauka i obrazovanje. Bas ono protiv cega se ti zalazes.
Istorija je nauka i u nju se ne veruje ili neveruje.
Slava “ SVETI SAVA “ se intenzivno slavila u periodi 1945 – 1990 , ili to ne spada u tih 150 godina ?
Kraljevina Jugoslavija je bila civilizovana država i ljudi su imali dokumenta i imena i prezimena , godinu rodjenja i godinu i mesto smrti pa objavite ta imena učesnika u „proboju “ ili „bekstvu“
Moj pokojni deda Dragomir Jasnić Dražo je preživeli učesnik proboja Niškog logora.Proboj se nije desio nepažnjom stražara nego organizovano.On je trebalo da bude 13 februara ali je ujutru 12 iz stroja izašao neki student i na nemačkom reko da se sprema proboj.Dušan Tomović je shvatio reči studenta i povikao“BRAĆO IZDAJA JURIŠ“i tako su njih stotinak ušli u istoriju i slobodu.Ima još o ovome.
Да ли су овако разваљене капије и ограда остале од пробоја 1942? Ако нису, а пријатељи из Ниша ми кажу да је тако деценјама уназад, онда је то ОГРОМНА срамота за целокупан менаџмент Народног музеја у Нишу.
Prijatelju, Vaše nepoznavanje problematike je prosto uvredljivo. Pogledajte sajt Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i videćete ko je jedini nadležan za logor kao kulturno dobro od izuzetnog značaja. Kao da niste iz Niša već iz Blanš Palanš
Neka je laka crna zemlja i vjecni mir dusama svih logorasa.Pomenulo se i nikad povrnulo.
Sve pohvale za istoricara Dincica i Ozimica.I svaka cast na posvecenom i marljivom radu.Srbsku istoriju trebamo njegovati i ne dozvoliti da nam je iko kalja.I smatram da i najmanji dogadjaj iz proslosti zasluzuje da se ne zaboravi jer tako gubimo svoj indetitet.
Samo smo branili svoje vjekovima a to izgleda…