Veruje da Beli most obavezno treba preći dva puta jer to donosi veliku sreću u ljubavi; foto: JV
Svedok tragično završene zabranjene ljubavi Srbina i Turkinje – Beli most jedna je od najznačajnijih turističkih atrakcija i simbol Vranja koji živi kroz brojne priče i legende.
Most ljubavi, kako ga mnogi Vranjanci zovu, sagrađen je na mestu gde je, poput Romea i Julije, ovaj zaljubljeni par izgubio život.
Beli most je spomenik velikoj ljubavi između Selim-begove kćeri Ajše i čobanina Stojana, koji je, prema jednom od predanja, svakog jutra pevajući pored Selim-begove kuće terao stado na pašu.
Most izgrađen 1844. godine; foto: vranje.org.rsLegenda kaže da ga je iz svoje sobe, krijući se iza zavese, posmatrala lepa Turkinja Ajša i zaljubila se u njega. Vranjskom čaršijom je ubrzo počela da se prenosi priča o ovoj zabranjenoj ljubavi, te je brzo i sam Selim-beg, Ajšin otac, saznao za ovu tada „skandaloznu ljubav“.
Čak se pričalo da su po rođenju ćerke Ajše Selim-begu proročice prorekle da će se ona zaljubiti u Srbina.
Jednog dana beg je pošao za svojom ćerkom i pored potoka je pronašao u zagrljaju Stojana. Razjaren, Selim-beg je uperio pušku u Stojana, ali ga Ajša zaklonila svojim telom. Metak je pogodio Ajšu, a kada je srpski pastir video da je njegova ljubav mrtva oduzeo je sebi život.
Beli most je Selim-beg podigao na mestu pogibije dvoje zaljubljenih 1844. godine. Po predanju je Ajša na samrti ona roditeljima ostavila u amanet da sagrade most koji će simbolično spajati dve strane – pravoslavlje i islam.
Direktor vranjskog Narodnog muzeja istoričar Nenad Stoiljković objašnjava da na mermernoj ploči na mostu, koja je očuvana do danas, postoji turski i arapski natpis.
Prevod koji je uradio dr Hasan Kaleši sa Filozofskog fakulteta u Beogradu sa arapskog teksta glasi: “Dobrotvor i dobročinitelj Onaj koji žudi za rajem i visokim sistemom (u njemu) Ajša Halum, kći roba večnog Neka njoj i njenim roditeljima oprosti grehe. O čuvaru (Bože!)”. Ispod toga stoji godina 1844. – kaže Stoiljković.
Napominje da se tekst na turskom razlikuje.
Ovaj most se zove Beli most i služi za olakšicu. Vode koje teku ispod njega služe ljudima za zdravlje. Prolaznici neka prođu još jednom da se o tome uvere. O Muhamede izabraniče, posreduje za njegovog vlasnika – prevod je tog teksta.
Stoiljković podseća da je Beli most objekat sa svim karakteristikama orijentalnog načina gradnje i oblikovanja.
Silueta mosta sa lučnom linijom i temenima i nadvišenjem u sredini je sastavni deo prirodnog ambijenta, upotpunjenog brdskim zaleđem u pozadini, a u neposrednoj blizini niz reku je i prirodna rečna kaskada. Nažalost, prirodni ambijent mosta u dovoljnoj meri je degradiran arhitektonski nekvalitetnom gradnjom u njegovoj neposrednoj blizini, čime je otežana njegova prezentacija i pristup samom mostu – kaže Stoiljković.
Ivana Stošic, turizmolog i osnivač Vranje Greeters servisa, objašnjava da su spomenici koji imaju “priču” u vidu legende ili mita svakako posećeniji ne samo u Vranju, već i u našoj zemlji pa i u svetu.
Zavisno od grupe ili pojedinca koji se jave Vranje Greteers servisu, mogu da potvrdim da su iskustva drugačija u smislu da nekog više zanimaju istorijski podaci, a nekog legende za određeni objekat ili mesto koje se posećuje. Kada je u pitanju Beli most, definitivno sve njih podstakne na razmišljanje sama legenda o njemu, kao i tabla na arapskom jeziku koja je svima interesantna – kaže Stošić.
Grafiti ruže simbol Vranja; foto: JVIvana podseća na još jednu legendu koja je zanimljiva turistima i koja glasi „Prolaznici, prođite jedanput preko mosta i vratite se, videćete da je sagrađen za dobro svakog čoveka“.
Ovo se može protumačiti na više načina, pa turistima dopuštam da protumače kako god hoće. Neko kaže da se oseća čudno prelaskom preko mosta, da mu je nekako lakše u duši, drugi opet tvrde da im se čini da će se sigurno vratiti u Vranje jer ih most opčini – priča Ivana Stošić.
Ona napominje da je most išaran i ispisan grafitima od aprila 2014. godine, na šta mnogi turisti reaguju čuđenjem.
Jednostavno, ljudi ne mogu da veruju kako se spomenici ne čuvaju i kako im se ne posvećuje dovoljna pažnja, što nas, u sferi turizma, dovodi do razmišljanja o njegovom potencijalu, tačnije iskorišćenosti kao turističke atrakcije – kaže Stošić.
Naši sagovornici se slažu da Vranjanci treba da neguju jedan od najznačajnijih simbola Vranja, koji se oduvek nalazio i na grbu grada.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Vranja.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta koji je finansiran iz javnih sredstava Grada Vranja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Vranja i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0