Belmuž i ovca pramenka simboli Svrljiga [video]
U domaćinstvu Dejana Milenkovića, u selu Plužina kod Svrljiga, već treća generacija čuva ovce. Opština sa oko 14.000 stanovnika, poznata je po belmužu, ali treba istaći i njeno drugo obeležje – sa fondom od oko 12.000 ovaca jedan je od najznačajnijih ovčarskih krajeva na jugoistoku Srbije.
Nema radno vreme. Ujutru od šest pa uveče dok se sve ne završi, do šest ili sedam. Kad se ovce jagnje ostajemo ovde i preko noći. Naša svrljiška pramenka se razlikuje od drugih ovaca po mesu i mleku. Mnogo je drugačije, meso se ne oseća uopšte na ovče – kaže Dejan.
Svrljiški kraj poznat je i po pčelarstvu. Ovde ima oko 8.000 košnica i to je opština sa najvećim brojem košnica po stanovniku u Srbiji. Sa 88 godina Miodrag Antonijević je najstariji pčelar u ovom kraju. On koristi staru vrstu košnica, takozvane pološke.
Bavim se ovim poslom od ’68, ’69. godine. Počeo sam sa 6 košnica, a sad imam 200 komada – priča deda Mile.
Iako je njegov recept odavno poznat, neke stvari se mogu naučiti samo od pravih stručnjaka poput Vilotija Pavlovića, jednog od najboljih majstora u spremanju belmuža na nekoliko Belmužijada.
Najbitnije je da bude dobar sir i da se sve priprema postepeno. Ne može na jakoj vatri, opasno je da ne zagori. Polako se meša dok se sir ne istopi i vrati u prvobitno stanje kao mleko -.kaže Pavlović.
Kulturno umetničko društvo “Beloinje” čuva tradiciju i običaje ovoga kraja. Osnovano je 1973. godine. Uglavnom igraju svrljiške igre i kola.
Naučio sam da cenim našu muziku, naše igre, našu nošnju koja je jedinstvena. Naša nošnja je u odnosu na šumadijsku nošnju različita, zbog materijala i načina na koji je nekad pravljena. Nošnja koju možemo ovde trenutno da nađemo to je nošnja iz 18, 19. veka. Nošnja koja, ako se pravilno čuva, a i ako se nosi, može dosta godina da se očuva i čovek se jednostavno navikne u njoj da igra – kaže Miloš Filipović, igrač i zdravičar KUD-a „Beloinje“
Tu tradicionalnu, našu igru, mi pokušavamo da sačuvamo od zaborava. To su naša izvorna kola, naše izvorne igre, kao što je Drdavka, Deverika, Jednostranka, Osmoputka, Laskavac, Oganj gori i naša Svrljiška rumenka – priča predsednica Daliborka Minić.
Svrljig je ime dobio po srednjovekovnom utvrđenju iz 10. veka, čiji se ostaci nalaze kod sela Niševac. Prava je oaza netaknute prirode i očuvane životne sredine. Kako ona izgleda, pogledajte u video-reportaži „Južnih vesti“.
Ova video-reportaža nastala je uz podršku Opštine Svrljig.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
2Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Свака част, по СрбијЕ оваца колико хоћеш!
Koristim ovu proliku da rukovodstvu opštine i tamošnje zemljoradničke zadruge postavim pitanje zašto nema svrljiške jagnjadi na beogradskom tržištu mesa????. Kada krenete po mlečnim BGprodavnicama nema svrljiškog sira, nema ni kačkavalja od tih svrljiških pramenki, pa se postavlja pitanje ko to koči promociju i prodaju na najvećem tržištu hrane u ovoj zemlji, a time i boljitak svrljiških sela????.