Belopalančanin čuva srpsku tradiciju etno-motivima na garderobi, šalovima i leptir-mašnama

Odevni predmeti nastali od materijala koji se tkaju u Centru za stare i umentničke zanate u Beloj Palanci našli su se na pistama najvećeg modnog događaja u Srbiji, a njihov dizajner Slobodan Mitrović krenuo je i u izradu leptir-mašni sa etno motivima, za koje kaže, da su jedinstvene u Srbiji. Sledeći poduhvat mladog Belopalančanina su kravate sa motivima njegovog kraja.

Mitrović je odnedavno predsednik Udruženja Miris zavičaja koje je zaslužno za pokretanje manifestacije po kojoj je Bela Palanka postala poznata – Dani Banice, ali njegova interesovanja su proizvodi nastali tkanjem.

Trenutno sa sestrom radimo šalove zbog zimskog vremena. Radimo i priveske koji imaju formu male tkanice sa prepoznatljivim šarama srpskog folklora, radili smo tkanice, tkane papuče, tako da su svi proizvodi mahom od tkanja – kaže Mitrović.

Ovaj mladi dizajner interesuje se za 3D umetnost, ali kako kaže, želi da sačuva i tradiciju svog kraja.

Njegov najnoviji proizvod je leptir mašna sa etno motivima, a iako na njima radi tek manje od 2 meseca, reakcije su pozitivne, a postoji tražnja za njima i van Bele Palanke.

Mašne su slučajno nastale, tragali smo za proizvodom sa stilom koji će sadržati tradiciju i eleganiciju. Sami etno motivi su se nametnuli, tu su prepoznatljive šare belopalanačkog kraja, rađene su pokrsnicom koji je tradicionalni srpski vez i provlači se venac – prića dizajner.

Nekoliko serija je već odrađeno, a trenutno su u ponudi desetak motiva u različitim bojama koje se kombinuju.

Prodajemo građanima i posetiocima, a radili smo i jednu seriju za Etno-mrežu. One su deo muške kolekcije, a mahom su kupci žene i devojke kao poklon svojim partnerima. Radimo reklamu preko interneta, prodajemo ovde u Centru. Za jednu mašnu sa vezom je potrebno oko 4 sata – kaže Mitrović.

Sa svojim idejama 28-godišnji mladić ne staje, sledeći proizvod koji će nastati u Centru za stare i umetničke zanate je kravata sa etno-motivima.

Još razmišljamo o materijalu koji će biti podloga. Takođe organizovaćemo i modnu reviju naredne godine ovde u Beloj Palanci, povodom 10 godina Centra za stare i umetničke zanate – priča mladić.

Kaže da se od starih zanata teško može živeti, ali da je rešenje u ovakvim proizvodima, a što se prodaje tiče najbolje ide spoj savremenog i tradicionalnog.

Udruženje pokrenulo „Banicijadu“

Gastronomsku manifestaciju po kojoj je Bela Palanka postala poznata je ovog leta posetilo preko 35.000 posetilaca, a nju je 2006. godine pokrenula tadašnja predsednica Udruženja Miris zavičaja Radijana Živković.

Manifestacija je zaslužna i za Mitrovićev pristup Udruženju i povratak u Belu Palanku nakon završenih studija.

Svoju prvu samostalnu izložbu imao sam 2016. godine u prostorijama Centra. Sledeće godine na manifestaciji sam prikazao kolekciju koju sam dizajnirao, od materijala koji su nastali ovde na razboju. Kasnije je predstavljena i na Fashion selection u Beogradu – kaže Mitrović.

Cilj Udruženja je, priča Mitrović, zaštita kulturnog identiteta Bele Palanke, zaštita običaja, starih zanata i tradicionalne kuhinje.

Trenutno se radi na izdavanju recepata za Belopalanački kuvar. Sarađujemo sa Etno-mrežom, učestvujemo na konkursima zajedno sa njima. Kroz udruženje je prošlo oko 60 članova, trenutno je aktivno desetak – kaže predsednik.

Dodaje da imaju podršku lokalne samouprave, od koje su 2010. godine dobili prostorije za otvaranje i opremanje Centra za stare i umetničke zanate

Edukacija novih članova

Udruženje na čijem je čelu aktivno radi i na edukaciji novih članova, pre svega odraslih, ali i dece, kroz radionice koje svake godine održava. (/slika5)

Ove godine su bile radionica za pustovanje vune, za grnčarstvo, tkanje, a negujemo i vez, pletenje, heklanje, zlatovez. Kroz edukacije se trudimo da sačuvamo stare zanate – kaže Mitrović.

Preko javnih radova preko leta Udruženje upošljava žene koje se bave zlatovezom ćiriličnog pisma i peškira, a sa time nastavljaju da se bave i kad se projekat završi, dok neke od njih postaju i edukatori.

Pored finasnijske podrške lokalne samouprave, Mitrović kaže da predsednik Opštine Goran Miljković prilkom protokola često poklanja proizvode nastale u Centru za stare i umetničke zanate, što je velika ćast za njega i sve članove.