„Beskućnike je teško odučiti od lutanja jer su navikli na slobodu“

Zbog toga što su, prema rečima nadležnih, beskućnici koji se mogu videti po niškim ulicama navikli na “nomadski” način života, veoma je teško prilagoditi ih životu u zajednici poput one u prihvatnoj stanici Gerontološkog centra gde stariji od 26 godina mogu dobiti privremeno boravište.

Neke Nišlije kažu da se čini da je beskućnika i prosjaka koji lutaju gradom sve više poslednjih meseci i godina.

Kada prođete Pobedinom ulicom, videćete ih najmanje dvoje-troje u svako doba dana. Posebno sada kada je otoplilo, oni su tu, sede ili spavaju ispred “Foruma” uglavnom. Sve je više onih koji čeprkaju po kontejnerima, sa torbom na leđima u koju su očito stavili sve što imaju – kaže Nišlija Saša Đ.

Međutim, pomoćnica direktora niškog Centra za socijalni rad Javorka Ranđelović kaže da beskućnika “nema mnogo”, iako Centar nema tačan broj ovih ljudi u svakom trenutku.

Moguće je steći utisak, kaže ona, da ih je više, jer mnogi od njih dolaze u Niš iz drugih mesta da bi prosili, sklanjajući se od tamošnje policije koja ih poznaje.

Možda ih ima desetak, do 15 najviše. Centar je za njih nadležan u smislu zbrinjavanja. Upućujemo ih u prihvatnu stanicu Gerontološkog centra, gde mogu da dobiju privremeno boravište, ali ti ljudi se ne osećaju dobro kada su zatvoreni. Osećaju se kao u okovima, jer su navikli na širinu i slobodu – kaže Ranđelovićeva.

I direktor Gerontološkog centra u Nišu Aleksandar Milošević kaže da se ljudi koji dolaze u prihvatnu stanicu veoma teško navikavaju na pravila života u zajednici i na kućni red prema kome živi 270 ljudi u ovom Centru.

Imamo slučajeve da neko prijavi ili dovede beskućnika kog je video ispod mosta, ili na ulici, on bude ovde par dana, i onda na sopstveni zahtev ode. Mnogi ne uspevaju da se priviknu, jer dobar deo života provode na nomadski način – kaže Milošević.

Privikavanje je, kaže, teško, uprkos tome što ovaj Centar ima svoje stručnjake, psihologe i terapeute, koji rade s njima u pokušaju da ih adaptiraju na uslove života u zajednici.

---

U prihvatilištu dobijaju toplu sobu, hranu i negu

Svaki građanin ili policija mogu Centru za socijalni rad da prijave da se na nekom mestu nalazi beskućnik, a može i on sam da se prijavi, kažu nadležni.

Nakon toga, prema rečima Javorke Ranđelović, službenici Socijalnog identifikuju beskućnika, procenjuju njegov psihološki i socio-ekonomski status i ukoliko procene da zaista nema gde da ode i da mu je potrebna pomoć, upućuju ga u prihvatnu stanicu pri Gerontologiji.

Međutim, bez njegove saglasnosti i pristanka ne možemo ništa. Ukoliko pristane, a pristaju uglavnom tokom zime, šaljemo ih u prihvatnu stanicu, a neki od njih dobijaju i jednokratnu novčanu pomoć od 4.000-5.000 dinara. Ako treba da se obuku, i to nekako rešavamo sa Crvenim krstom – kaže ona.

Trenutno ima četvoro ljudi u prihvatilištu, koje ima šest kreveta, tri u muškoj i tri u ženskoj sobi.

Ne moraju svi stanari ove stanice, prema rečima Aleksandra Miloševića, da budu beskućnici. Mnogi od njih dolaze tu jer su trenutno, iz bilo kog razloga, ostali na ulici, a ovde dobijaju zdravstvenu negu, smeštaj i obroke.

Tu mogu biti svi koji u datom trenutku nemaju obezbeđen smeštaj i nađu se na ulici iz bilo kog razloga. Na primer, jedna žena je iz jednog mesta na jugu došla u Niš kod rođaka koji je nisu dočekali iz nekog razloga. Ona nije imala para za kartu natrag i našla se na ulici bez novca. Prijavila se u Centar za socijalni rad, koji je uputio ovde i ona je bila tu par dana dok joj nije obezbeđen novac za kartu – kaže on.

U prihvatnoj stanici ljudi mogu ostati do 7 dana tokom kojih Socijalno pokušava da nađe neko rešenje za njih – da ih vrati u mesto prebivališta ili u porodicu, ili pošalje u bolnicu, ukoliko je potrebno lečenje.

Ukoliko se ne nađe rešenje za tih 7 dana, donosi se odluka o produženju i onda osoba ostaje u prihvatilištu do 30 dana. To je fizički ista prostorija, ali se računa kao prihvatilište. Ukoliko se ni nakon tih 30 dana ne nađe rešenje, boravak se može i produžiti. Imamo korisnike koji su u prihvatilištu i više meseci – kaže Milošević.

Tokom 2015. godine, prema podacima Gerontološkog centra, kroz prihvatnu stanicu prošlo je 38, a kroz prihvatilište 26 ljudi. 2014. godine je u stanici evidentirano 37, a u prihvatilištu se zadržalo 17 ljudi. Mnogi od njih su, kaže, jedni te isti ljudi koji su nakon 7 dana dobili produženje boravka.

Od 1. novembra 2015. do 31. januara 2016. godine, u prihvatnoj stanici je boravilo devetoro ljudi, a u prihvatilištu je utočište našlo osmoro njih.