„Bića nestvarne lepote i elegancije“ – niški istoričar umetnosti čuva 30 mačaka [video]
“Da ih nema, ovaj naš ljudski svet bio bi uveliko osiromašen, hvala macama što postoje za nas” – kaže niški profesor istorije umetnosti u penziji Kamenko Marković, koji čuva skoro 30 mačaka. Sve su vakcinisane, sterilisane i uvek site, a u tome mu pomaže komšinica. Njegova velika ljubav je i holandski slikar Rembrant, kome je posvetio više od pola veka života.
Tu imaju svoj ograđen prostor sa kućicama, letnjikovcem i igračkama i sve su, kaže on, došle same.
Čovek živi u prisnoj vezi sa mačkama 9.500 godina. One nikada nisu imale teže uslove za život nego sada, u urbanim sredinama, jer je čovek zauzeo svaki kvadratni centimetar prostora. Ovde, u Duvaništu, još su i srećne, u centru grada je lošije. Ništa mačkama ne znači ako neko kaže da ih voli. Morate ih hraniti, one za drugu ljubav ne znaju. Vezuju se za vas kada im date hranu – priča profesor.
Gugutku nisam video godinama, a učinićemo da nema ni golubova, ni mačaka, čoveku će ostati samo automobili da se druži s njima. Mačke se tokom zime popnu na auto, ali ako ih ne jurite agresivno, siđu i ne oštete ga, imaju mekane jastučiće na šapama. Ako ih jurite, okliznu se i ogrebu auto. Ljudi se ponekad i hvale da su povredili životinju, što ne bi trebalo da spada u korpus normalnosti. Toga čovek treba da se stidi – objašnjava Marković.
U tome mu pomaže komšinica Dragana Stanković, koja kaže da je sve počelo 2014. godine. Najpre su hranili nekoliko mačaka ispred zgrade, pa odlučili da plate stolaru da im napravi kućicu, a onda je ona postala tesna.
Ljudi su počeli da ih ostavljaju tu. Možda nekom ovo deluje nenormalno, ali mi to volimo. Reakcije su različite, ne podržavaju nas svi, neki misle da od ovoga profitiramo – priča Stanković.
Sterilizacija je nekad besplatna, a nekad mora da se plati 5.000 dinara. Kamenko i ja sve radimo o svom trošku. Minimum 15.000 dam mesečno za njih, ali sve to iz ljubavi. Ovo se pretvorilo u posao, jer uvek neko mora da brine o njima. Ne mogu da ih ostavim same, previše ih volim – poručuje Stanković.
Očaran Rembrantom, posvetio mu više od pola veka života
Tada sam, u drugom razredu Umetničke škole, slušao profesorku koja je u Amsterdamu završila istoriju umetnosti. Govorila je o Rembrantu sa toliko ljubavi i strasti, da sam tog čoveka stavio u fokus interesovanja, a budući da mi je sestra živela u Amsterdamu, naredne godine otputovao sam i proveo celo leto tamo, gde sam i napisao prvi rad o Rembrantu – priča Marković.
On je postao ime koje se najčešće izgovaralo među njima. Pre neki dan je moja supruga otišla kod frizera, gde me se setila žena kojoj sam predavao pre 35 godina. Rekla je da se ne seća kako joj se zvala razredna, ali da se seća mojih predavanja o Rembrantu – navodi on.
Bio je basnoslovno bogat, a onda je upropastio sebe i živeo kao prosjak, ali otmen prosjak. On je kralj slikarstva i do poslednjeg trenutka se tako ponašao. Nije se pojavljivao nigde preko dana. U Amsterdamu ga niko od 1632. do 1669. nije sreo na ulici, a tamo se život odvija na ulici – priča profesor.
Na njegovim slikama nema izvora svetlosti, same slike indukuju svetlost, što znači da će njegove dame imati zlatne narukvice i naušnice. To je čisto zlato, ono isijava i stvara efekte i svetla i senke. Magličasto bakarno isparenje koje je stvorio čini da oči posmatrača putuju u beskrajnu dubinu – kaže Marković.
Objavio je ukupno više od 300 naučnih radova i stotine tekstova o njemu, učestvovao na međunarodnim konferencijama o toj temi, a dobio je i brojne nagrade, među kojima je i ona koju mu je nedavno dodelilo Društvo za rumunski jezik Vojvodine.
(/slika1full)
Autor:
Tamara Radovanović
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
66Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ovo je umetnice javna povrsina,sta ako nekom smeta taj copor ili ako se jednostavno neko plasi?Dete npr.?S kojim pravom ste uzurpirali javnu povrsinu i nekog onemogucili u setnji,odmoru,igri?
Ne pricaj gluposti.Imas ceo Nis pa setaj do mile volje!
Gospodin nije umetnik, već istoričar umetnosti i profesor u penziji, uz to, očigledno vrlo obrazovan, elokventan, plemenit i iznad malograđana koji su čuvali ovce, a sad im smetaju mačke i psi i gradu.
Na ovakvim primerima se najbolje vidi svo licemerstvo kuceljubaca. Kad omrazeni politicari, parking servis, komunalci, policija, investitori i slicni zauzimaju javnu povrsinu i smetaju sugradjanima, remete stanista zivotinja, onda svi drvlje i kamenje na njih. Kad kuckari i mackari to isto rade svojim sugradjanima, eee onda drvlje i kamenje na sve kojima to smeta.
Ma da, siguran sam da će ove mačke vršiti divlju gradnju nepraktičnih zgradetina, često u službi pranja novca ili pljačkanja budžeta, baš kao što to rade političari i njihovi kompanjoni i trabanti.
Ne znam koliki stepen mentalne gimnastike treba čoveku da bi izvukao takvu paralelu. A možda i nije do mentalne gimnastike, možda je samo do bezobrazluka.
Да- пошто (по твојој логици) треба затрти све зелене површине, паркове, међублоковски зелени простор, залити све бетоном, побити сав живи свет около (поготову птице- јер, забога, оне с..у по вашим аутомобилима), па ћете се сви ви, онда, комотно осећати јер неће постојати ништа у близини да вас подсећа на ваше сеоске корене…. И моћићете, онда, слободно да паркирате своје кочије гдегод вам воља.
„Kučkari i mačkari“ pomažu slabijim bićima, ne zagađuju životnu sredinu i dele ljubav. A Vi to izjednačavate sa bahatošću? Izgleda da ste i Vi baš neka fina osoba…
Том твом детету вероватно ћеш оставити загађен и уништен свет и животни околиш, а напољу ће морати да излази са гас маском јер неће ни бити кисеоника.
A u međuvremenu će naučiti dete da zlostavlja životinje i da su korisne samo životinje koje daju jaja, mleko, meso…
Да се плаши се од мачке?А,како те то онемогућује у „шетњи,одмору,игри“?
Zasto bi se dete olasuko zivotinja, narocito macaka, ako ih to ne nauce odrasli. Roditelji bi trebalo da uce decu empatiji takodje. Sami kazete da je to javna povrsina, zasto podrazumevate onda da je smeju koristiti samo ljudi i njihovi automobili, a ne i dtuga ziva bica? Unistavanje svega sto nije vasa vrsta dovesce i do unistavanja te vrste. Ne budimo tako samozivi, pa ce mozda svet biti lepsi.
Ako se plašiš idi kod psihijatra. Nemoj druge da opterećuješ svojim iracionalnim strahovima.
Ne razumem,zašto bi vama smetao taj „čopor“.Ti ljudi niti ih čuvaju kod vas u stanu,niti traže novac ili bilo sta od vas.Sva sreća sto se vi nista ne pitate.A detetu sa takvim roditeljem koji je pun sebičnosti i nerazumevanja želim puno sreće u životu i da ga sam Bog cuva.
A ko je dao pravo čoveku da uzurpira planetu, zaboravljajući da treba i da je dužan da je deli sa drugim bićima? Ili još gore: KO JE DAO PRAVO ČOVEKU DA UNIŠTAVA PLANETU? Ako Vam se ne sviđa suživot sa životinjama, to je Vaš problem, jer naša planeta pripada i njima. One, za razliku od nas, ne uništavaju svoje stanište. Mi smo u odnosu na njih varvari, sa znatno manje sposobnosti i veština.
Taj parkić u kojem obitavaju mace, oblikovao je svojim rukama profesor Kamenko još pre više od 30 godina. Od tada ga redovno neguje; zaliva i čisti ali čisti i znatno širi prostor nego što je parkić i to radi više od 30 godina. To treba imati na umu. DRveće( drvored) ispred ulaza u zgradu , zasadio je sa svojim komšijama.
Da li postoji broj racuna u nekoj banci da uplatimo pomoc za mace?
Poštovani gospodine,
Ako želite da pomognete, možete da to učinite na taj način što čete kupiti hranu za mace i poslati paket na moju adresu:
18000 Niš, Vizantijski bulevar 14/8, tel. o64 39 11 623. Zahvaljujem.
Hvala Vama što ste toliko plemenit čovek. Postaraću se čim budem mogao da vam pošaljem paket hrane za mace.
Velicina coveka je da pomaze slabijem od sebe. Vec je zahvaljujuci ljudima izumrlo 70 vrsta zivotinja koje su na zemlji iz razloga da bi planeta opstala.Macke su sve sterilisane vakcinisane i puno kosmsija dolazi sa decom da se deca upoznaju kako da vole zivotinje. Zapitam se ponekad da li neko vidi djubre koje ljudi bacaju po parkovima koje svakodnevno skupljam.
Bravo, za primer ostalim krajevima u Nišu i Srbiji!
Bravo gospodine.
Bravo i veliki naklon. Da je više ovakvih ljudi bilo bi nam svima daleeeko bolje.
Има истих таквих људи подоста по граду Нишу који на исти начин помажу мачкама у свом окружењу, али су СВАКОДНЕВНО и континуирано изложени вербалним и физичким нападима (вероватно) поремећених комшија који до поднева мрзе себе, а од поднева цео свет- па се не оглашавају и не рекламирају као овај господин коме ЧЕСТИТАМ на упорности и истрајности. Треба ВИШЕ оваквих примера и у Нишу и у Србији.
Hvala Vam gospodine do neba i nazad!
Veliki ste čovek i ljudina!
Ovima što smetaju mačke, neka se vrate na selo. Očigledno su navikli na ovce. Čuvam 4 mačaka, sterilisane, vakcinisane, sve imaju svoje pasoše. Otkako su mi otrovali psa, iz meni nepoznatih razloga, komšijama sam jasno dao na znanje da ću da pucam za svaku mačku kojoj se bilo šta desi. Izgleda da su shvatili da sam dovoljno blesav da to i uradim pa su mace dočekale 13tu godinu
Cuvam dve macke u Aleksincu koje su bile lutalice i zbrinute su s ulice, uvodim ih u svojoj kancelariji gde radim i verujte mi mnogo su pametnije od mnogih koji su zaposleni u tom javnom preduzecu
Bravo divni gospodine.Ja svako vece hranim mace u mom naselju.Zivotinje su velicanstvene,uzivam u njihovom drustvu.Nastavite svoju prelepu misiju!
Sa druge strane zgrade je deda Mile koji hrani i čuva pse u istom kraju. Valjalo bi i o njemu da se napiše neka lepa reč.
Pogledajte samo kako izgledaju neki od parkova, recimo u Turskoj! Čak su po njima i dobili ime – Kedi park! Ceo narod se brine o njima, svako ponasanje suprotno tome im je nezamislivo a u Srbiji se ogranicen narod čudi i plaši, kritikuje pomoć i hranjenje živih bića! Stepen svesti o tome je na jako niskom nivou, i ta neobrazovana i neempaticna bica su bučnija pa se stvarnost izobličava.
Divan i neiskvaren covek velikog srca, intelektualac i nezna dusa. Svaka vam cast!
Problem je čovek. To isto Duvanište, već 10m od mačaka je ruglo. Zarasla travuljina,smeće, auti po stazama ,kontejneri u đubretu…Čovek
Predivno, prelepo, svaka čast!
Prelepo, predivno, svaka čast ovom divnom čoveku i njegovoj komšinici!
Da je više ovakvih ljudi, živeli bi u mnogo sećnijem i normalnijem društvu. Nažalost 90% mrzitelja su upravo i uzrok ovakve situacije sa napuštenim životinjama
Bravo, komšija! Svaka čast… sećam se kad ste počeli:)
Možda svi imamo neke predrasude, ali da je samo više ovakvih ljudi, lepši bi nam grad bio… istina je da je svuda u Duvaništu travuljina i ostalo…. To “gradski oci” neka se malo zapitaju….
Svaka čast ovom plemenitom čoveku!
Divna, topla priča o humanosti i tome kako suživot treba da izgleda. Svaka čast na izboru teme, potrebno nam je više ovakvih tekstova a i primera.
Svaka mu čast. Da imamo neku državu pa da mu se pomogne na neki način.
Lepa priča i težnja kulturnom i intelektualnom dometu koje je nekad bilo cilj čovečanstva, a izgleda da se s tog puta već neko vreme zastranilo.
Mace su divne. Veliko postovanje za gospodina Kamenka.
Sada kada ovo pročitaju zaštitari životinja, odmah će da se sjate da mu otmu mačke da ih udome u Sloveniji
Divno je što pmažete ovim dragim bićima da prežive. Teško je i finansijski a još je teža borba protiv primitivnih mrzitelja. Hvala za sve što činite
Prof. dr Kamenko M. Marković predavao mi je na fakultetu. Njegova predavanja su svojevrsne i neponovljive pozorišne predstave o slikarima. On je od Rembrantovog života i stvaralaštva načinio nešto što se ne zaboravlja. Briljantan poznavalac života i rada ovog slikara on nas je sve dovodio svojim rečenicama do ekstaze. Pozdrav velikom rembrantologu. U „Rembrant Kamenka Markovića“, A.S. 2017.
Sjajan čovek, nenadmašni poznavalac Rembrantovog života .Divno je govorio o mačkama , topio se u radosti kada je analizirao jedno Rubensovo platno na kome je veliki umetnik čarolijom svoje kičice zaodenuo mačka u barokno raskošno krzno. Profesor koji je počinjao i završavao svoja predavanja poezijom Miloša Crnjanskog. Bez njega kao da nije mogao da živi. Bilo je sjajno družiti se sa njim.
Godine 2017, Kamenko Marković je objavio knjigu „Mačke, ta divna stvorenja“, u kojoj je pored eseja o macama i njihovoj istoriji ponudio i „portrete“ svih mačaka o kojima su se starali on i Dragana .Knjigu je razdelio svojim komšijama. U drugom izdanju dodao je komentare čitalaca. U jednom od njih (potpisan sa „komšinica“) piše:“Gledam ovog učenog čoveka i divim mu se. On razgovara sa macama“
Ovi ljudi su puni razumevanja i toliko ljubavi imaju prema ovim macama,da je to neverovatno.Poznajem Prof.Kamenka Markovica licno kao i komšinicu Draganu i mogu da kažem da su to ljudi kulturni,obrazovani i dobri ljudi.Danas je retkost upoznati takve dobre i nesebične ljude.Ovim putem apelujem svima koji su u mogućnosti i ko zeli da pomogne na bilo koji nacin.
Prof. dr Kamenko Marković obrazovanjem i sposobnostima podseća na ljude iz doba renesanse. On je pisac, pesnik, slikar, humanista i istinski ljubitelj prirode. Malo je ljudi njegovog kova koji bi ovako predano i sa toliko ljubavi radili oko životinja da bi imale što bolje uslove. Jednom prilikom je rekao:“ Nikada se neću umoriti, ni prestati da pomažem životinjama“.Odličan primer za mnoge.
Dragi moj profesore, svojim nezaboravnim predavanjima obeležili ste moje divne godine studiranja. Nikada, nikada neću zaboraviti predavanja o Rembrantu, ni vaše suze u očima kada ste govorili o njegovim veličanstvenim tvorevinama koje ohola amsterdamska sredina nije bila kadra da razume.Koliko smo vas samo voleli jer ste nas učili samo vrednostima zbog kojih je čovek biće iznad drugih.
Profesor Kamenko Marković je decenijama veoma istaknuti kulturni radnik koji je pored svoje osnovne profesije, prof. univerziteta, održao na stotine predavanja širom SRbije, učestvovao na brojnim slikarskim kolonijama, imao dvadesetak samostalnih izložbi, organizovao više od 50 izložbi drugih umetnika, višestruko nagradjivan stručnjak humanista i veteran rata 1999. Čovek impresivne biografije
Potovani, pogledajte na Fejzbuku komentare prispele na ovaj članak, kazaće vam mnogo!
Slušala sam prof. Markovića kada je prefinjenim jezikom govorio o Jovanu Dučiću, potom sam ga slušala kada je sa zanosom i suzama u očima govorio o Crnjanskom, i kada je rekao da bez njegove poezije ne može da živi. Predavanje o Rembrantu u biblioteci „S. Sremac“u NIšu bilo je veličanstveno, bilo je divljenja dostojno. Markovićeve reči kao strele zabijale su se u srca egzaltiranih slušalaca
Legenda istorije umetnosti, divan i plemenit čovek. Predao mi je. Ostaje zauvek u mom srcu. Bravo, puna podrška za ono što sada radi!
Ovo dvoje plemenitih i humanih ljudi godinama rade nešto što mi sa strane samo posmatramo i sebi kažemo kako su istrajni i da ih treba u svemu podržati. A da li činimo nešto na tom polju.Ne. Čoveka će na kraju sahraniti njegov sebičluk, njegov mikro-kosmos ukojem je on glavni junak. Ovi ljudi su dostojni poštovanja i društvo bi trebalo i da ih nagradi za primer drugima.
Ide zima a mackama je potrebno vise hrane molim sve koji su u mogucnosti da pomognu neka mi se pisu na email mrvica76@gmail.com
Čovek koji poseduje čarobnu moć govora. Divno je govorio na TV Kopernikusu o macama i o Rembrantu, o kojima su pisale „Južne vesti“. Iz rečenica novinara Kopernikusa isijavalo je neskriveno divljenje prema profesoru Markoviću koji mu je predavao likovnu kulturu pre 26 godina i čijih se predavanja još uvek seća sa radošću. Marković je veoma pozitivan i kreativan lik i rado ga slušam i čitam
Kamenko M. Marković je čovek čija je ljubav prema životinjama nešto najpoetičnije, najčovečnije i najiskrenije što se da zamisliti. To je priča koja slama srce. Kada posmatrate njegovo druženje sa macama osećate u srcu koliko se oni medjusobno vole. Zamislite svetski poznatog “ rembrantologa“, koji sedi na klupici jedna maca mu je na kolenima, druga na ramenu, jednu drži u rumama. Divno!!!!
Jedna kalendarska godina se završila mojim apsolutnim oduševljenjem onim što su radili plemeniti ljudi prof. dr Kamenko Marković i Dragana Stanković. Hranili ste, čuvali i brinuli o velikom broju mačaka. Plemenito, nema šta. Želim vam svako dobro i svaku sreću u Novoj 2023. godini. BOg će vas nagraditi a vremenom će i ljudi uvideti( oni koji nisu na vreme videli) da ste radili nešto veliko .
Pojavi se u ovim zimskim danima malo depresije kod većeg broja ljudi,,kad pročitam ovakav tekst nestane i depresija i razne brige.Hvala gospodine Markoviću za vašu dobrotu i plemenitost,veliki pozdrav
Čitam knjigu profesora Kamenka M. Markovića „O slikarima i druge priče“. Divna knjiga, sjajno napisana i odaje utisak jednog briljantnog poznavaoca umetnosti. Tu je i jedan broj kopija slika velikih umetnika koje je Marković načinio. Svaka čast . Veliki čovek u svakom smislu, pozdravljam ga. Srbija će ga pamtiti ne samo kao velikog istoričara umetnosti već i kao velikog ljubitelaj životinja.
Ovo dvoje ljudi, profesor Marković i njegova komšinica Dragana već devet godina čuvaju, hrane i leče veliki broj životinja.U svakoj evropskoj zemlji ovo bi bilo normalno i bilo bi hvaljeno na sva usta, ni pomoć u hrani i u svemu drugom nebi izostala. U našim okolnostima svega toga ima mnogo manje ali pojedinci odaju ovim ljudima potpunu zahvalnost i divljenje.
Moja deca više vole ove predivne mace nego išta na svetu. Kada sam videla koliko ih vole i ja sam nabavila macu i ona predstavlja radost u stanu. Po tome kakvu ljubav pokazujemo prema životinjama i slabijima od nas – pokazujemo kakvi smo kao ljudi. Divno je što čovek može da živi sa životinjama u okruženju.
Profsor Marković i Dragana su svojim požrtvovanjem i ljubavlju pokazali šta sve čovek može da uradi ako za to što radi ima posvećenost i ljubav. To što mi kao njihove komšije nismo učestvovali i neučestvujemo već samo deklarativno podržavamo svedoči o našoj slabosti. Treba nam više ovakvih oaza radosti da bi smo bili svet u punom smislu te reči da bismo živeli sa prirodom a ne samo sasmećem.
Profesor Marković je veliki čovek u svakom smislu!
LJUBITELJ PRIRODE
Juče je profesor Marković parkić u kojem su kućice za mace i koji je on stvorio pre 30 godina, obnavljao novim sadnicama „žive ograde“, umesto onih koje su vremenom propale. On je stvarno istinski ljubitelj prirode i životinja. Osećam divljenje prema tom čoveku.
Profesor Univerziteta, slikar, pesnik, pisac, likovni kritičar, organizator likovnih izložbi. Marković je autor 30 knjiga sa područja istorije umetnosti, 10 knjiga eseja i 6 zbirki pesama. Čovek koji sa svojom komšinicom Draganom punih 9 godina čuva, hrani i leči više od 30 mačaka a, za sve to vreme hrani i jato golubova. Napravio je prelepu spregu prirode i čoveka u srcu grada. DIVNO!
Hvala za divan tekst i mogu samo dodati da za plemenitu misiju, prof.Marković ima više razumevanja u Nišu, nego mi u Beogradu.
Nas nekolicina istomišljenika, udružili smo se u sličnoj misiji….sterilizacije,vakcinaciji,zbrinjavanju napuštenih,“ničijih“ mačaka.Nažalost, često se, umesto podrške, suočavamo sa pretnjama,uvredama i sve većim“prilivom“bačenih kutija u kojima su ostavljeni mačići.