Biciklista sa juga Srbije do Moskve na dva točka

Student master studija na Fakultetu za sport u Nišu, Saša Krstev iz Dimitrovgrada, jesenas je svoju ljubav prema drumskom biciklizmu podigao na viši nivo, vozeći svog omiljenog dvotočkaša od svog rodnog grada do glavnog grada Rusije.

Na biciklu je u poslednjih nekoliko godina proveo mnogo, a put ka Moskvi je, kako kaže, planirao neko vreme, spremajući se na manjim stazama po Srbiji i Balkanu.

Najpre sam vozio kraće relacije, preko okolnih mesta, od Dimitrovgrada, obroncima Stare planine do Pirota. Potom sam relacije uvećavao, putovao do Niša ili Sofije. Obišao sam gotovo čitav Balkan, a posebno me je oduševila Slovenija, jer gaji visoku biciklističku kulturu – priča Krstev.

Pre puta u Rusiju, Saša Krstev je obišao čitavo primorje idući Jadranskom magistralom sve do Dubrovnika, a more je kako kaže video i u Grčkoj, vozeći do Soluna.
Za ovog mladog rekreativca, kako sam sebe voli da nazove, putovanja do Niša ili Sofije su uobičajena stvar, pa kada je lepo vreme, do fakulteta u Nišu putuje, podrazumeva se, biciklom.

Do Moskve sam išao preko Mađarske, Slovačke i Poljske. Uprkos tome što Rusi ne govore često engleski, uspevao sam da se sporazumem, jer znam bugarski. Svoj bicikl sam prepravio tako da mogu da povezem i bisage, a nosim i šator. Tokom putovanja sam uglavnom spavao u šatoru – kaže Saša, ne skrivajući svoj avanturistički duh.

U Moskvi je nakon više od 3.000 km, ipak, odlučio da odsedne u hostelu, a nakon boravka, zbog zime, odlučio je da se vrati avionom.

Mnogo toga sam u Moskvi video, posetio sam Muzej kosmonautike, Lenjinov muzej na Crvenom trgu, a do svega sam dolazio lako, jer sam bio smešten na svega 2,5 kilometra od Crvenog trga – deli iskustvo mladi biciklista.

Osim Moskvom, Saša je impresioniran i putevima i ravnicom, ali ipak napominje da su mu omiljene rute one oko Stare planine jer tada uživa u pogledu, koji je jedinstven. I nije samo Moskva bila destinacija do koje je po danu prelazio i preko 100 km.

Oduševljen srdačnošću Rumuna i mogućnošću sporazumevanja sa njima, kaže da odatle nosi dobre uspomene.

Uvek se na putu sretne neko ko radi sličnu stvar. Ponekad nekog napustim, jer ne vozimo istim tempom, a neko nekada mene prešiša. Jednom sam se oduševio čovekom koji sa 71 godinom vozi istim tempom kao ja. Koliko znam, još uvek nisam upućen da je bilo ko pre mene u Dimitrovgradu uradio sličnu stvar – poručuje Krstev.

Sa šubarom na glavi koja ga podseća na Moskvu, Saša priča kako su ga oduševile i prodavnice suvenira, kao i pijace ne kojima se svi cenkaju. Čak i tokom zimskih meseci, ovaj mladić trenira, a plan mu je kako kaže da za naredni put Istok zameni Zapadom, pa mu se na ruti možda nađe čak i Portugalija.