Bliznakinje iz Niša imaju retko DNK poklapanje – jedno u milijardu

Do četvrte godine komunicirale su jezikom koji su samo one razumele, kao deca pisale su jedna drugoj imena po licu kako ih ljudi ne bi mešali, a i danas, sa 30 godina, ne mogu da zamisle da jedna drugoj ne prepričaju protekli dan. Mina Nestorović i Ana Veljović iz Niša su monozigotne bliznakinje sa genetskim poklapanjem za koje su šanse jedan prema milijardu.

Rođene su u razmaku od 5 minuta, dele ista interesovanja, ukus i pogled na svet, iako su, kako kažu, karakterno potpuno različite. Obe su završile farmaciju na Medicinskom fakultetu u Nišu i obe rade u farmaceutskim kompanijama.

Pošto su zajedno išle u osnovnu i srednju školu, kao i na fakultet, prvi put imaju različita okruženja, kolege i saradnike, pa kažu da se često na ulici javljaju ljudima koje ne poznaju, a sa nekima se i ispričaju sve do rečenice: “Vi sigurno znate moju sestru”.

Svakodnevno se javljamo ljudima koje ne poznajemo, odnosno jedna zna, a druga ne, i to deluje vrlo zbunjujuće i smešno. Neko stane, srdačno se ispričamo, a ne znamo ko je. Nedavno me je čovek zvao na ulici: “Ana!” i ja sam se okrenula. Nije mi verovao da sam Anina sestra bliznakinja, iako sam mu objasnila sve što sam mogla. Bio je ubeđen da je Ana i ponavljao “Nisam znao da Ana ima bliznakinju”. U tim trenucima bude na početku simpatično, ali nekad i neprijatno – priča Mina.

Njihova majka i danas ih neretko pomeša preko telefona jer im se glasovi ne razlikuju, a kažu da ih i Anina 8-mesečna ćerka često pomeša, pa se nikom ne obraduje kao tetki. Mina veruje da dete oseća istu energiju i povezanost.

Veruju da imaju dosta razlika, ali ističu da im mnogi kažu da te razlike samo one primećuju. Veliki mladež na Aninoj nozi glavna je razlika i po njemu ih mnogi i danas raspoznaju.

U predškolskom uzrastu baka nas je zatekla kako jedna drugoj ispusujemo markerom imena na čelu, jer smo se naljutile što nas ljudi mešaju. Mnogi i kada zapamte razlike umeju da nas pomešaju jer ne vežu ime za pravu osobu – navodi Ana.

Do četvrte godine pričale su jezikom za koji kažu da su samo one razumele, a i sada kada su razdvojene, osećaju se drugačije, pa zajedničko vreme cene sve više.

Čujemo se nekoliko puta dnevno i nemoguće je zamisliti dan, a da ga nismo jedna drugoj prepričale – priča Mina.

Kada su imale 18 godina, postale su deo prve blizanačke studije u Srbiji, u sklopu projekta pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete pod nazivom “Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja”. Delovi studije rađeni su u Srbiji, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a delovi u inostranstvu.

Rezultati procena ličnosti pokazali su da su jako slične, a rezultati procena intelektualnih sposobnosti da su natprosečno inteligentne sa identičnim IQ-om.

Rezultate analize DNK čekale su osam godina, ali kada su ih dobile bile su iznenađene i oduševljene.

Uz rezultate su im stigli i sertifikati o zigotnosti, pošto je utvrđeno da imaju iste DNK sekvence u 13 specifičnih regiona. Šansa da dve osobe imaju takvo poklapanje genetskog materijala je jedna u milijardu.