Bogati bogatiji, siromašni još siromašniji – posledica pandemijske krize

Više od četvrtine stanovnika Srbije tokom prošle godine živelo je u riziku od siromaštva, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Aktuelna pandemija će, predviđaju sociolozi, dodatno pokvariti ovu statistiku, pošto su mnogi izgubili posao, što je ih je smestilo u rizičnu grupu i povećalo šansu da postanu siromašni. Nasuprot tome, bogati su još bogatiji.

Ako je neko “u riziku od siromaštva”, to znači da je njegovo domaćinstvo, kako je pojašnjeno na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, “izrazito materijalno uskraćeno”, odnosno ima mesečni prihod ispod “praga rizika od siromaštva”.

On je u 2019. godini za jednočlano domaćinstvo iznosio 19.381 dinar, za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom – 34.886 dinara, a za dvoje odraslih sa dvoje dece mlađe od 14 godina – 40.700 dinara.

Kako za Južne vesti na Svetski dan borbe protiv siromaštva pojašnjava dr sociologije Natalija Jovanović, parametri koji se koriste za izračunavanje praga rizika od siromaštva su bruto društveni proizvod i prosečna potrošnja domaćinstva.

Nisu svi čak ni u siromaštvu jednaki. Imate one koji su ispod te ivice siromaštva i nemaju šansu da izađu iz takvog položaja. To su najčešće oni koji nemaju obrazovanje, starija lica, oni iz rizičnih grupa poput manjinskih, oni iz ruralnih sredina. I uglavnom, u tradicionalnim društvima kao što je naše, ugroženija su ženska deca u odnosu na mušku – govori Jovanovićeva.

Kada je reč o tipu domaćinstva, zvanični podaci govore da najvišu stopu rizika od siromaštva u Srbiji imaju porodice sa dvoje odraslih i najmanje troje izdržavane dece, kao i samohrani roditelji s jednim detetom ili više njih.

Najsiromašniji su ili među najmlađima ili među najstarijima. Deca spadaju u kategoriju visokorizičnih grupa, pogotovo kad potiču iz porodica koje su višečlane, nepotpune, gde nisu prisutna oba rodittelja, ne rade. Siromaštvo se često prenosi. Postoji i teorija po kojoj su siromašni sami odgovorni za svoje siromaštvo. Doživljavaju ga kao kulturni obrazac koji je njima dodeljen i prosto se snalaze u njemu – objašnjava sagovornica Južnih vesti.

Prema njenom mišljenju, izlaz iz siromaštva svakako treba da stvori društvo, i to boljim uslovima za obrazovanje, podizanjem nivoa obrazovanja ukupnog stanovništva i njegovom pristupačnošću što širim društvenim grupama.

Čini mi se da ova onlajn škola čak uopšte nije loše rešenje, jer ona može da bude jedan od kanala na kom deca mogu da stiču obrazovanje bez obzira na to gde se nalaze, dovoljan je samo pristup internetu – kaže Jovanovićeva.

Problem koji je u Srbiji, pokazuju podaci, sve veći jeste socijalna nejednakost njenog stanovništva. Analiza grupe autora „Dohodna nejednakosti u Srbiji“, objavljena 2017. godine, pokazuje da Srbija ima višu nejednakost u raspodeli dohotka nego bilo koja zemlja Evropske unije.

Veliki je društveni problem kada imate veliku razliku, posebno socijalnu razliku između siromašnih i onih koji to nisu – kaže Jovanovićeva.

Pandemijska kriza je, dodaje ona, pokazala apsurd – na njenom početku bogati su gubili prihode, ali su u njenoj drugoj polovini počeli ga višestruko uvećavaju, a ljudi su gubili posao I društveni položaj čime se povećava mogućnost da postanu siromašni. U krizi su bogati postali još bogatiji, a siromašni još siromašniji.

Siromaštvo je višestruko opasna pozicija. Utiče i na ishranu, na obezbeđenje stanovanje, higijenske i zdravstvene uslove. Siromaštvo smanjuje šansu za zdravstveno osiguranje i izlečenje onih koji su ispod granice siromaštva – ističe Jovanovićeva.

Na svetskom nivou, dodaje ona, smatra se da su ispod granice siromaštva oni koji ne mogu da obezbede jedan do dva evra dnevno što je, procenjuje se, neophodno za osnovnu hranu koja bi obezbedila minimum fizičke snage.

Nije dovoljno da samo pojedete porciju pirinča, moraju da se obezbede uslovi stanovanja, odevanja, zdravstvena nega, da ne govorimo o obrazovanju i kulturi, što je takođe neophodno da bi čovek normalno funkcionisao – smatra Jovanovićeva.

Nakon što su Ujedinjene nacije 1987. godine 17. oktobar proglasile za Svetski dan borbe protiv siromaštva, ovaj datum se obeležava da bi se promovisala svest o potrebi da se siromaštvo i beda iskorene u svim, a naročito u zemljama u razvoju.

Situaciju u Srbiji oslikavaju podaci Inicijative A 11 – u zemlji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći, ona iznosi 8.626 dinara, petina najbogatijih ima deset puta veći prihod domaćinstva raspoređen na članove u odnosu na petinu najsiromašnijih.

Minimalna potrošačka korpa iznosi 37,500 dinara i, paradoksalno, viša je od minimalne zarade koja iznosi 32.126,00 dinara.