Bolja komunikacija pravosuđa sa građanima povećala bi poverenje u institucije – šta škripi na jugu?

Stepen komunikacije tužilaštava i sudova sa građanima veoma je nizak, pokazuje istraživanje koje je sprovela organizacija Partneri Srbija. Osnovni sud u Dimitrovgradu, na primer, uopšte nema sajt. Na jugu vesti objavljuju samo niško Osnovno tužilaštvo i Odeljenje za suzbijanje korupcije, dok pozive na konferencije za medije ne objavljuje nijedna takva institucija u zemlji.

Istraživanje je odrađeno na osnovu analize sajtova sudova i tužilaštava. Iz organizacije Partneri Srbija kažu da je upravo sajt prva adresa gde većina građana “pokuca” u potrazi za informacijama o njihovom radu.

Tužilaštva i sudovi su garanti vladavine prava svake demokratske države, a veliko interesovanje javnosti za rad sudova i tužilaštava zahteva ujednačen pristup komuniciranja sa javnošću. Preduslov za poverenje građana u institucije jesu tačne, pravovremene i lako dostupne informacije o njihovom radu – navode iz te organizacije.

Ispitivano je da li su sudovi objavljivali vesti u poslednjih 45 dana i rezultati pokazuju da većina osnovnih sudova i tužilaštava ne objavljuje vesti i saopštenja ili da to rade veoma retko.

Nešto je bolja situacija sa višim sudovima i tužilaštvima – tri od četiri suda i tri od pet tužilaštava redovno objavljuju vesti.

Kada je reč o jugu Srbije, vesti objavljuju samo niški Viši sud i Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu. Međutim, te dve institucije ne ažuriraju informatore o radu, kao i Osnovni sud u Nišu.

Zakonska obaveza pravosudnih organa je da imaju informatore o radu i većina ih ima, ali se oni ne ažuriraju redovno, navode iz organizacije Partneri Srbija.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da se ažuriranje Informatora o radu mora izvršiti najkasnije 30 dana od dana nastale promene. Većina pregledanih informatora o radu kao poslednje datume ažuriranja navodi jul ili avgust 2021, iako se na osnovu redovnih godišnjih obaveza i poslovanja organa javne vlasti sa opravdanošću može pretpostaviti da je promena bilo – pišu autori istraživanja.

Među pravosudnim organima na jugu presude objavljuje samo niški Osnovni sud.

Podatke o portparolima, koji bi trebalo da daju novinarima sve potrebne informacije, na sajtu ima samo 80 odsto sudova i tek 28 odsto tužilaštava koja su obuhvaćena istraživanjem.

Uvođenje pozicije portparola u sistematizaciju radnih mesta za sve sudove i tužilaštva na teritoriji Srbije i profesionalizacija ove pozicije doprineli bi unapređenju komunikacije pravosudnih organa – navode iz Partnera Srbija.

Na jugu podatke o portparolima na sajtovima imaju Osnovni, Viši sud i Odeljenje za suzbijanje korupcije u Nišu, kao i leskovački Osnovni sud, dok osnovna tužilaštva u Lebanu, Leskovcu i Nišu nemaju.

Takođe, na sajtovima analiziranih institucija nema informacija o održanim ili planiranim konferencijama za medije od početka ove godine do polovine aprila, kada je monitoring završen.

Proaktivnim izlaženjem u javnost sa informacijama koje se odnose na tekuće ili okončane sudske postupke i istrage smanjila bi se pojava dezinformacija i tabloidizacija sudskih postupaka i istraga, što je u interesu sudova i tužilaštava – objašnjavaju iz organizacije Partneri Srbija.

Zaključuju da sudovi i tužilaštva u Srbiji nemaju strateški pristup komunikaciji sa javnošću, iako bi trebalo da polažu račune građanima, koji imaju pravo da se interesuju za njihov rad i da ga preispituju.

Ističu i da bi se povećanjem transparentnosti poboljšalo i poverenje građana u rad pravosudnih organa.