Božić – jedan od najvećih praznika koji se proslavlja u krugu porodice

Pored Uskrsa i Duhova, Božić je jedan od najvećih i najsrećnijih hrišćanskih praznika. Neradni je dan i proslavlja se u krugu najbližih, a postoje najrazličitiji običaji, koji prate njegovu proslavu. Simboli su česnica i badnjak, a jedan od običaja je i prvi gost na Božić – položajnik koji za ukućane drži zdravicu.

Glavni simboli ovog praznika su badnjak, koji se u kuću unosi dan ranije i česnica sa parom, koja se isto tada lomi, a veruje se da će onaj ko je izvuče imati para u narednoj godini. U nekim krajevima običaj je da se uz česnicu sprema još jedna pogača, koja se daje položajniku – gostu koji prvi uđe u kuću na Božić.

On tada treba da zapali badnjak i izgovori zdravicu o zdravlju, sreći, blagostanju i veselju u porodici, a od porodice dobija pogaču na poklon. Samo paljenje badnjaka, koje se organizuje i za Badnje veče, simbolizuje svetlost i toplotu, koja treba da greje i spaja ukućane.

Kako ovom prazniku u pravoslavnom svetu prethodi duži post, Božić je vreme oduška, pa tradicionalni ručak čini „sve po redu“ – meze, supa, sarme, pečenje i kolači.

Što se tiče samog praznika, na ovaj dan se obeležava rođenje Isusa Hrista u selu Vitlajemu, a prema nekim podacima počeo je da se praznuje u 4. veku nove ere. Od Božića do Bogojavljenja, vernici se pozdravljaju sa „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi“.

Deca i na ovaj praznik dobijaju poklone, samo ih sada ne donosi Deda Mraz, već Božić Bata. Ipak, u ovom imenu potkrala se mala zabuna, jer je reč o starom izrazu koji se odnosi na glagol „batati“, odnosno koračati.

Postoje i brojna verovanja o tome šta se ne sme, a šta je dobro raditi na ovaj praznik. Tako se smatra da na Božić treba raditi ono što je zadavalo probleme prošle godine, kako bi to ove lakše savlađivali. Valja i posaditi neku biljku na ovaj praznik, jer će sigurno nići, a na Badnje veče se treba sa svima pomiriti i vratiti pozajmljene stvari.

Inače, Srbija je među nekolicinom hrišćanskih zemalja, koje slave Božić u januaru. Katolici i jedan deo pravoslavaca ovaj praznik proslavljaju 25. decembra, dok se 7. januara Božić slavi još u Jerusalimu, na Svetoj Gori, u Rusiji, Makedoniji i Gruziji.