Vino je neizostavan deo trpeze u Srbiji, posebno tokom važnih običaja i praznika. Somelijerka iz Niša Aleksandra Ilić savetuje da na božićnoj trpezi budu i crvena i bela vina, ali naglašava da mnogi, zbog niže cene i predrasuda i dalje biraju uvozna vina, zaboravljajući da je Srbija vinska država i da uz domaća jela i lokalne sastojke najbolje idu vina iz lokalnih vinarija.
Slaganje hrane i vina podrazumeva pravila, a glavno je, kako Aleksandra Ilić kaže “da nema pravila” i dodaje da je poželjno pratiti smernice kako bi ukus vina bio sačuvan. U suprtonom, kombinacija hrane i vina postaje neprihvatljiva, a ako se pravila zanemare, vino može znatno promeniti ukus.
Uz sir ide Šardone, dok uz sveže povrće najbolje odgovara Sovinjo Blan. Za grilovano povrće idealna je Tamjanika, dok uz ribu savršen izbor čine Pino Griđo ili Grašac. Uz posni pasulj slaže se Pino Noar dok piletina i ćuretina najbolje idu uz roze Merlot. Kaberne Sovinjo odlično se slaže uz pečenja, a laganija mesa mogu biti sjajan par za Prokupac – započinje Aleksandra.
Božić, koji je ujedno i kraj posta, na trpezama donosi razne vrste mesa, a tada bi, prema rečima somelijerke, trebalo biti obazriv sa začinima jer učiniti vino gorkim.
Na božićnoj trpezi mogu se kombinovati i crvena i bela vina, a Aleksandra kaže da jedno “ide uz svako jelo”.
Kada je reč o domaćim autohtonim sortama, Aleksandra ističe belu i crnu Tamjaniku, Grašac, Bagrinu, Prokupac, Kadarku, kao i novostvorenu sortu Moravu.
Vina domaćih vinarija su ono što je prvi izbor definisan pravilom slaganja „lokalno sa lokalnim“. Vina iz uvoza ipak i dalje u Srbiji imaju visoku potrošnju zbog konkurentne cene u lancima hipermarketa i predrasuda da su boljeg kvaliteta, što u velikom broju slučajeva nije tačno. Srbija je imala nesreću da u periodu građanskog rata u Jugoslaviji vinogradarstvo i vinarstvo dožive ogroman pad, a zapravo smo vinska država – ističe Aleksandra.
Iako se u nekim delovima zemlje smatra da se za Božić pije kuvano vino, Aleksandra navodi da to nije tačno i da ne postoji religijska ili običajna osnova za to.
Kada je reč o somelijerskoj profesiji, Aleksandra ističe da na jugu Srbije još uvek nije prepoznata potreba za profesionalnim somelijerima, pa su često konobari ti koji savetuju goste o vinima, ali da za finese poput crvenog vina uz ribu ili suvog vina uz desert, somelijersko iskustvo je, kaže Aleksandra, neophodno.
Posao somelijera je zahtevan i stresan, kako to na prvi pogled možda ne deluje. Uvek je najvažnije zadovoljstvo gosta i odabir vina koje će on smatrati najboljim u tom trenutku – objašnjava Aleksandra.
Zaključuje da je, osim iskustva, ključna i saradnja sa kuvarima, naročito kada su večere posvećene različitim sortama vina i kombinacijama sa različitim jelima.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Vecina nasih vinara uvoze sirovinu iz Makedonije.Preradjuju i uz mesavinu prodaju kao svoj proizvod.Bela i crna Tamnjanika, Prokupac kao i Grasac(Italijanski rizling)koga ima najvise u Banatu prisutni su na nasem trzistu.Bagrina je nekada bila dominantna u Negotinskoj Kraini.Vec godinama vredni vinogradari sve vise sade ovu sortu.Kadarka i Moravka mozda budu za neko vreme i dominantne na nasem trzistu.