Bračni par Trojanović iz Vranja prvi je u Pčinjskom okrugu kome je sud po tužbi priznao da država nije radila svoj posao u slučajevima nestalih beba, a jedni su od mnogih koji sumnjaju da su im je beba po rođenju ukradena. Istražni sudija u penziji Radomir Vujačić, koji je radni vek posvetio ovom problemu, tvrdi da se slučajevi ne razlikuju, da je isti način izvršenja, a da ih je on doživljavao kao genocid.
Ljubomir Trojanović kaže da je tužio državu zbog nemarnosti i nezainteresovanosti da se utvrdi sudbina njegovog nestalog deteta rođenog 1986. godine, jer nisu verovali da je mrtvorođeno. Osnovni sud u Vranju je prvostepenom presudom uvažio njegov odštetni zahtev i obavezao da se na ime štete Trojanovićima isplati 1,25 miliona dinara.
Da je presuda prvostepena, ali da su svi dokazi na strani Trojanovića, Južnim vestima potvrđuje advokat tužioca Dragan Nikolić, dok iz Osnovnog suda u Vranju nisu odgovorili na zahtev novinara o potvrdi presude.
Došli smo do momenta da sam morao da nateram državu da prizna da je toga bilo, a da li ćemo doći do kraja, ja se nadam. Učinjen je prvi korak ka pravdi, sud je rekao da država nije radila svoj posao, da smo patili i novac će biti iskorišćen u dobre svrhe. Da li će da se rade istrage, da li ćemo da nađemo decu, da ispravimo rodoslove, videćemo. Tužba je samo upornost da država prizna da nije radila svoj posao i priznala je – kaže Trojanović.
On takođe kaže da se priča njegove porodice ne razlikuje mnogo od ostalih koje su čuli.
Moja supruga je rodila devojčicu. Međutim, rekli su nam da je dete mrtvo. Sutradan su je otpustili iz bolnice. Nismo videli bebu, nismo je sahranili, nema matičnog broja deteta, nije upisano u knjigu umrlih, nema obdukcije, u matičnoj službi stoji da je dete živo – priča Trojanović.
Kaže da u početku uopšte nisu sumnjali da su žrtve bebi-afere i da je kao neko ko je radio kao forenzičar u vranjskoj policiji imao poverenja, jer je reč o ljudima koje je poznavao.
Tada niko nije sumnjao, to je sistem i ubeđenje u kome smo vaspitavani, ali nisam ni imao znanje koje danas imam. Kad vam se to desi, to je trauma, nemate kapacitete da razmišljate, sve što je u vama tada su emocije – kaže Trojanović.
Nije sumnjao, kaže, ni kada je stigao poziv za vakcinaciju, ni kada je počelo da se priča o drugim nestalim bebama. Tek nakon mnogo stvari koje su ukazivale na to da im devojčica nije rođena mrtva i na osnovu svog istraživanja, počeo je da sumnja da je dete živo i pitao se gde bi moglo da bude.
Slučajevi nisu različiti – isti je način izvršenja, tu su razni načini i metode, kaže Radomir Vujačić, istražni sudija u penziji iz Niša, koji je na predmetima nestalih beba radio od sredine 70-ih godina, pa do kraja radnog veka, pre 10 godina.
Ja sam radio slučajeve za celu južnu Srbiju, mnogo je teško da se dođe do istine- Međutim, lanac će kad – tad da pukne. U slučajeve nestalih beba umešani su svi, od porodilišta, preko raznih službi, pa do iznošenja dece iz Srbije – kaže Vujačić.
Objašnjava da je ključni dokaz DNK , a da mu se dok je istraživao dešavalo da su uzorci tkiva beba koji su uzimani na patologiji u Nišu, a na osnovu kojih bi se radile analize koje potvrđuju da je beba stvarno mrtva, nekad bili i životinjskog porekla.
Ja sam to radio i posmatrao kao genocid prema srpskom narodu, bez obzira da li će na sudu da se dokaže. Nisam uspeo zbog izmene zakona da idem do kraja, ali skupo sam platio taj predmet. Imao sam pomoć mnogih časnih ljudi, lekara, sudija – priča Vujačić za Južne vesti.
Teško je, kaže, da se govori o toj temi jer je bilo mnogo slučajeva.
Kada majka 9 meseci nosi dete i čeka da ga vidi, a to ne može da ispuni – to je najveći greh, jer je ostala bez nečega što je najviše volela – zaključuje sudija u penziji.
Tvrdi i da, prema njegovim istraživanjima, samo u jednom gradu u Nemačkoj ima više hiljada dece iz Srbije.
Mehanizmi kojima bi roditelji mogli da utvrde da li su njihova deca živa i gde se nalaze, još ne postoje.
Predlog Zakona koji će omogućiti roditeljima metode i sredstva kojima će doći do istine je u proceduri – kaže advokat Dragan Nikolić.
Nikolić pred sudom zastupa više porodica u Pčinjskom okrugu, Trojanovići su prvi sa presudom u rukama.
Sud u Strazburu je, kaže, praktično obavezao državu da plati svim porodicama po 10.000 evra, što se državi ne isplati, pa se i ne dešava.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Sta reci o ljudima koji su ovo u stanju da naprave? Znaci nije jedan zlocinac,dvojica,nego mreza od ko zna koliko njih! Pa mi stvarno ne treba da postojimo kao narod! Ovaj smog nam dodje kao pravda Bozija!