Brojni problematični aspekti uvođenja masovnog video-nadzora u Beloj Palanci

Bela Palanka će uskoro biti pokrivena sa 69 kamera, a da je problematično što će se one nadgledati i u lokalnoj samoupravi, kao i da ne postoje jasni podaci i studije da video-nadzor doprinosi smanjenu krivičnih dela, stav je Filipa Miloševića iz Share fondacije koja se, između ostalog, bavi i regulisanjem masovnog video-nadzora.

Čitav niz problematičnih aspekata u postavljanju nadzornih kamera u Beloj Palanci vidi Milošević, pa i onaj na koji su građani ukazivali – da će se, pored policije, nadgledati i u lokalnoj samoupravi.

Milošević kaže da se odmah postavlja pitanje da li postoji svrha i zakonski osnov da lokalna samouprava ima pristup kamerama.

Policija po Zakonu o policiji ima osnov za nadzor radi poslova koje obavlja, poput suzbijanja kriminala, kontrole saobraćaja i tako dalje. Međutim, tek kada se utvrdi svrha lokalne samouprave da ima pristup kamerama, možemo da pređemo na ostale probleme i pitanja – da li postoji pravni osnov, da li i zašto treba da imaju pristup svim kamerama, koje lice iz lokalne samouprave ima pristup, kako se čuvaju podaci… – kaže Milošević.

Jedan od glavnih argumenata za uvođenje video-nadzora, koji će sveukupno koštati oko 30 miliona dinara, u lokalnoj samoupravi bio je taj da će se na taj način povećati bezbednost svih građana. Međutim, Milošević kaže da policija nikada nije ukazala na podatke ili studije koje dokazuju da video-nadzor doprinosi smanjenju teških krivičnih dela.

Postojeći sistem video-nadzora se pokazao beskorisnim ili se njime manipulisalo u nekim od ključnih događaja od interesa za javnost (slučajevi Kantrimen, Doljevac itd.) Štaviše, praksa je pokazala da video-nadzor daje lažan osećaj sigurnosti jer automatski vodi do povlačenja policajaca sa ulica, što znači da, kada su građani ili imovina zaista u opasnosti, nema službenika u blizini da intervenišu – kaže Milošević.

Problematičan je i broj kamera, pa aktivista Share fondacije kaže da je potpuno je besmisleno staviti ceo grad pod nadzor i svoje stanovnike tretirati kao kažnjeničku koloniju zbog nekoliko mogućih prestupa.

Tačno je, postoji rizik da neko pređe ulicu na crveno, pa čak i da obije trafiku i da za to prođe nekažnjeno, jer državna uprava štedi na broju zaposlenih u policiji i njihovim platama. Međutim, kako se taj rizik meri sa rizicima zloupotrebe tehnologije koja omogućava da se svi građani u javnom prostoru neprestano snimaju? – pita se on.

U specifikacijama kamera koje se u tenderskoj dokumentaciji traže ne stoji da mogu da prepoznaju lica, to još nije ni po zakonu, ali Milošević kaže da državne službe to mogu da zaobiđu upotrebom drugih alata koje su se pronašle u javnim nabavkama.

Takođe, od ranije je poznato i da državna uprava nabavlja softvere koji koriste veštačku inteligenciju i podatke građana sa interneta za profilisanje i razne vrste ukrštanja podataka i naprednih analiza.

Kamere bi do kraja godine trebalo da se nađu na belopalanačkim ulicama, a tek će videti da li će one poboljšati bezbednost građana ili će, kako su pojedini građani komentarisali, „služiti za politički nadzor“.