Budućnost srpsko-američkih odnosa: „Srbija je partner, ne poražena strana“

Srpsko-američki odnosi su sve više prijateljski, jer su i naši ljudi svesniji da ne možemo da ostvarimo nacionalne interese bez SAD, smatra doktor Dragan Milić koji je pre skoro decenije osnovnao Srpsko-američki klub u Nišu. Kao najvažnije što je Klub ostvario izdavaja milionske donacije, najpoznatije na Kardiohirurgiji za koju kaže da ne bi ni postojala da nisu dobili opremu od Amerikanaca, a najavljuje i do sad najveću ikada donaciju američke Vojske u Srbiji vrednu milion dolara koja će otići u Prokuplje za izgradnju škole.

Milić je za Južne vesti govorio u emisiji posvećenoj budućnosti, sadašnjošti i prošlosti srpsko-američkih odnosa u okviru serijala emisija „60 minuta“ o uticaju geopolitičkih igara i „velikih tema“ na živote građana juga Srbije.

Doktor Dragan Milić je osim rukovodioca niške Klinike za kardiohirurgiju i predsednik Srpsko-američkog kluba koji je osnovan krajem novembra 2014. godine, sa osnovnom idejom da se promovišu dobri odnosi između Srbije i SAD, u nadi da možemo da dobijemo neko strateško partnerstvo, koje je postojalo između naše dve zemlje pre stotinak godina.

Priznaje da je početak bio jako težak, jer pre skoro 10 godina nije bilo lako promovisati ideju prijateljstva između Srbije i Amerike posle 1999. godine, ali Milić ističe da je vremenom bilo sve lakše, jer su ljudi bili svesniji neophodnosti dobrih odnosa između te dve zemlje.

Jer ako mi želimo da ostvarimo neke naše nacionalne interese nećemo moći bez SAD – smatra Milić.

Klub je sarađivao i sarađuje sa Ambasadom SAD, pa su tako svi ambasadori do sada bili i jesu česti gosti Niša, a kaže da je bilo i mnogo tribina, sastanaka, ali i rezultata, gde izdvaja brojne donacije.

Za ovih desetak godina Klub je obezbedio 7, 8 miliona dolara donacija na različite načine od Amerikanaca, pre svega od Američke ambasade naravno i to su donacije koje su zaista jako moćne – ističe Milić.

Najvažnije donacije SAD Nišu i jugu

Najpoznatije donacije u Nišu jesu one na Kardiohirurgiji, a Milić kaže da je njihova vrednost oko milion i po evra, da je reč o mašinama za laboratoriju, aparatima i opremi za operacionu salu, a najdragocenija im je EKK mašina, jer imaju samo tu jednu koju su dobili i bez koje ne bi ni mogli da operišu.

Ta mašina je jako skupa, njena današnja cena je oko 500.000 evra, tu mašinu su nam kupili Amerikanci i da tu mašinu nemamo Kardiohirurgija u Nišu ne bi postojala. Tom mašinom je operisano preko 3.000 ljudi, a ostalom opremom je pregledano na desetine hiljada ljudi – napominje Milić.

Kao takođe vrednu donaciju izdvaja genetsku laboratoriju koju je dobio Medicinski fakultet i čija je vrednost skoro 800.000 evra, a kaže da se odnedavno koristi i za stanovništvo, jer je potpisan ugovor sa RFZO.

Osim zdravstva kaže da je bilo i donacija u obrazovanje i ustanove socijalne zaštite u kojima borave deca sa smetnjama u razvoju ili psihijatrijski bolesnici.

Najemotivnija za mene lično donacija je kompletna rekonstrukcija Ustanove „Mara“, koja je imala uslove koji nisu baš najadekvatniji za osobe ometene u razvoju i za korisnike usluga. Američka vojska je donirala kompletnu rekonstrukciju, dogradnju još jednog sprata i sada naši građani koji koriste te usluge imaju mnogo bolje uslove. Ta donacija je isto nekih 600.000 ili 700.000 dolara. Onda imamo donaciju gde je došlo do kompletne rekonstrukcije zgrade u Specijalnoj bolnici u Gornjoj Toponici, gde je uloženo isto oko 700.000 dolara, što je ogromna donacija i što je pomoglo naravno i pacijentima i kolegama koji tamo rade – pojasnio je.

Milić je najavio i da se očekuje najveća pojedinačna donacija američke Vojske ikada na teritoriji Srbije i da će ona otići u Prokuplje.

I jedna sjajna vest je da smo pre par meseci, dobili obaveštenje da će Američka ambasada i komanda Američke vojske za Evropu da finansira kompletnu izgradnju škole „Sveti Sava“ u Prokuplju, gde borave i gde uče deca sa posebnim potrebama. Ta škola je sazidana i otvorena 1978. godine, verovali ili ne od azbestnog materijala, što je potpuni skandal, naravno škola je jednospratna, nema mnogo dece, ali su im potrebni posebni uslovi za boravak, naša država nije imala dovoljno para da taj problem reši i zahvaljujući razumevanju naših američkih prijatelja škola će se kompletno srušiti i biće napravljena potpuno nova zgrada i vrednost te donacije je milion dolara – istakao je Milić.

Zašto Amerikanci to rade?

Milić je bio u javnosti ponekad i kritikovan zbog svog otvorenog prijateljskog odnosa sa Amerikancima i saradnjom sa njima, pa i zato što na ulazu u Kardiohirurgiju postoji grb američke Vojske, a neki sumnjaju i da sigurno postoji neki interes za donacije poput pobrojanih, kao i pitanje da li je to griža savesti zbog 1999. godine.

Milić ipak uverava da je odgovor vrlo jednostavan i da iza toga nema nikakve teorije zavere – Amerikanci imaju i neguju umetnost davanja.

Čovek treba da poznaje mentalitet Amerike i američkog naroda, ono što nama možda nije toliko svojstveno je ta umetnost davanja, kako bih ja to rekao. Kod njih sponzorstva, pomoć i sve ostalo je rutinski deo svakodnevnog života. I jednostavno te donacije predstavljaju nešto što je kod njih sasvim normalno. Američka Vlada nije samo sada nego i u prošlosti itekako sa donacijama pomagala, koje možda nisu bile toliko vidljive. Lično mislim da smo mi tu bili često licemerni i da smo često želeli da dobijemo donacije, naravno jer nam to odgovara, ali nismo želeli da to bude vidljivo, da ne bismo bili u javnosti nekako osuđeni, označeni kao izdajnici – tumači Milić.

Klinika koju vodi nikada nije krila donacije, kao i to da ih je tražila i dobila, a Milić napominje da je korist od toga što je 3.500 pacijenata iz Niša i sa juga operisano i većina je spašena i vratila se svojim porodicama.

Da mi nismo dobili te donacije, usluga koju pružamo na ovom nivou ne bi bila moguća. I mi možemo samo da kažemo hvala. Pošto smo te donacije dobili mi ne želimo da budemo licemerni, želimo da naš narod zna da smo ih dobili, pri čemu, da ne bude zabune, mi nećemo nikada da zaboravimo 1999. godinu – napominje.

Takođe ističe da srpski nacionalni interesi ne smeju da budu zanemareni, kao i da ne smemo da zaboravimo prošlost, ali da ne treba da živimo u njoj.

Jer život ide dalje i mi moramo da se prilagodimo kako bi Srbija preživela, kako bi dobila neke nove ciljeve i kako bi mogla da ispuni neke svoje nacionalne interese koji su apsolutno opravdani, a to ne možete da uradite bez saradnje – zaključuje.

Srbija i SAD imaju istoriju diplomatskih odnosa dugu 141 godinu, a Milić kao jedinu tačku razdvajanja vidi samo agresiju 1999. godine, ali smatra da razumevanje sada postoji između nas, da su odnosi bolji i sadržajniji i da se stvari značajno menjaju u pozitivnom smeru, iako smo mi nacija koja jako dugo pamti i treba da pamti.

Ključno pitanje je da li SAD nas želi kao partnere ili poraženu stranu, a Milić napominje da srpski narod ne može da prihvati da je poražena strana.

Ja mislim da jeste ključno pitanje i na tome stalno insistiram, ako nas želite kao partnere, kao prijatelje, onda tako treba i da sagledate nas i građane i narod i državu kao partnere, a ne kao ljude koji su izgubili rat i koji treba da budu potlačeni i poniženi. Jednostavno srpskom narodu je ostao taj ponos, evo na primer koliko se radujemo što je Nole dobio 24. titulu kao da je svako od nas osvojio, to je jednostavno mentalni sklop našeg naroda, da li je to dobro ili loše ne znam, ja lično volim i srećan sam što sam pripadnik srpskog naroda – zaključuje Milić.

Ceo razgovor sa doktorom Milićem koji je vodio Milan Zirojević možete pogledati u videu na vrhu teksta.