Centar Prokuplja pamti karavane vinogradara

Nekada se smatralo da kuća u Prokuplju koja nema vinograd nije na glasu, umesto vina pio se kominjak, a ispred “Prokupca” su danima čekale kilometarske kolone kola da prodaju grožđe. Vinogradarstvo je u ovom kraju utihnulo 70-ih godina, a sada se ponovo “budi”.

Šezdesetdvogodišnji vinogradar Bratislav Aranđelović iz Prokuplja, koji je o grožđu i vinu učio je od svojih predaka, kaže da je do pre četrdesetak godina svaka porodica imala vinograd i vinski podrum. Smatralo se, napominje on, da onaj ko nije imao vinograd nije mogao da sebe smatra uglednim Prokupčaninom.

Na trpezi je, priseća se, svaki dan bio kominjak – mešavina vina, vode i šećera. 

Kominjak se pio svakodnevno, ali se najbolje vino čuvalo za slave. Svako okupljanje, stari Prokupčani, proslavljali su uz vino iz svog podruma, dobru hranu i starogradske pesme. Danas je to mnogo ređe, okupimo se za Zarezotinu, Svetog Trifuna. Tada zarežemo lozu, presečemo kolač, i kao i naši stari, šalimo se čije je vino bolje i družimo uz muziku – setno priča Aranđelović.

Čukundeda Aranđelovića zasadio je vinograde na Sokolici, u blizini Simonovačkog potoka još 1900. godine. Od tada, ljubav prema vinu prenosila se sa oca na sina.

Sada, kako kaže, vino pravi za sebe i svoje prijatelje.

Nazvao sam ga “Prokupački karavan” u znak sećanja na karavane magaričara sa koširima punim grožđa koji su nekada bili u Prokuplju. U takvim koširima je moj deda vozio oca na magarcu do našeg vinograda. I na etiketi je razglednica iz 1900. na kojoj se vidi karavan – objašnjava Aranđelović.

(/slika3)“Prokupac” se vraća u vinogorje Toplice

Prokuplje se, kao kraj bogat vinovom lozom, pominje još u povelji kneginje Milice iz 1395. godine. Veruje se da poznata srpska autohtona sorta grožđa “prokupac” vodi poreklo upravo iz Prokuplja.

Šef Katedre za voćarstvo i vinogradarstvo na Visoko poljoprivredno-prehrambenoj školi u Prokuplju Dragoslav Cvetković, kaže da su do 70-ih godina brda u Toplici “plavila od grožđa”.

Tada smo imali normalan razvoj vinogradarstva, ali onda počinju migracije stanovništva iz sela u gradove, pa je bilo sve manje ljudi koji obrađuju zemlju. Od 2010. godine, kada je Ministarstvo pospešilo ponovni razvoj vinogradarstva, imamo uspon u proizvodnji i gro vinskih podruma, vinarija i proizvođača koji sami podižu plantaže – objašnjava Cvetković.

Nedavno otvaranje jedne od najvećih vinarija na Balkanu u selu Gojinovac kod Prokuplja, za mnoge je označilo vraćanje tradiciji vinogradarstva u ovom kraju. U Toplici još uvek postoje vinogradari koji proizvode izuzetno kvalitetno crno vino za svoje potrebe, kao i za prodaju, i polako vraćaju sortu „prokupac“ u kraj iz koga je i potekla.