Tokom prošle godine zbog nasilja u porodici niška policija je podnela 243 krivične prijave, a ove godine, zaključno sa novembrom – 37 više.
Ova statistika, kažu u policiji, ne znači da ima i više nasilja, već da je uočeno i prijavljeno više takvih slučajeva.
Evidentirano je više krivičnih prijava. Tome su doprinele aktivnosti države i medijskih kampanja koje su uticale na svest građana i edukacije policjskih službenika koji sada lakše prepoznaju to krivično delo – kaže Marija Ranđelović, zadužena za prevenciju i rad policije u zajednici.
Na Međunarodni dan ljudskih prava, na konferenciji posvećenoj završetku svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, iz policije naglašavaju da su žrtve porodičnog nasilja uglavnom žene.
Od 303 žrtve nasilja u porodici ove godine, 73 su muškarci, a sve ostale – žene. To nisu samo slučajevi nasilja u partnerskim odnosima, već među žrtvama ima i dece i starih, mada su deca, ukoliko prisustvuju nasilju, i indirektne žrtve – kaže Ranđelović.
Ona objašnjava da se nasilje u porodici uvek zasniva na zloupotrebi moći, a da ženama takva moć uglavnom nedostaje, kako u smislu fizičke snage, tako i ekonomske stabilnosti.
Statistika pokazuje da je među 277 nasilnika čak 258 muškaraca, a samo 19 žena. Ove godine je jedan je u jednom slučaju porodičnog nasilja jedna žena i ubijena.
Problem u suzbijanju nasilja u porodici stvara činjenica da se žrtve teško odlučuju na prijavljivanje nasilnika, čak i kada nasilje trpe godinama.
Nasilje je najčešće skriveno, o tome se ne govori. Žrtve ćute. Ohrabrujemo ih da se jave. Kada to odluče, najčešće čine to telefonom, ali mogu i da dođu lično ili da nam prijavu pošalju pismeno. Odmah šaljemo patrolu jer je cilj da nasilje zaustavimo – kaže Ranđelović.
Zatim policija vrši „procenu rizika“, odvaja žrtvu od nasilnika, obavlja odvojene razgovore i obaveštava tužilaštvo.
O svakom slučaju obaveštavaju i Centar za socijalni rad.
Izuzetno je važna multisektorska saradnja, što znači da sarađujemo i sa Tužilaštvom, Sigurnom kućom i organizacijama civilnog društva. Neophodan je brz i efikasan sistem koji pruža podršku žrtvi i istovremeno procesuira nasilnika – dodaje Ranđelović.
Za osnovni oblik nasilja u porodici propisana je kazna od 3 meseca do 3 godine zatvora, a za teže oblike, ako dođe do smrtnog ishoda, moguća je zatvorska kazna do 15 godina.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ovaj tekst je slika i prilika reakcije na nasilje u porodici – svi cute i okrecu glavu na drugu stranu. Dokle god to bude tako, zrtve ce biti nesigurne a nasilnici ce ostati samouvereni!