Čovek bez dokumenata, 48 godina bitke za identitet i matični broj

Zbog bolesti teško hoda, pa Ivica Durković iz Zaplanjske Toponice kod Gadžinog Hana klečeći radi u polju za dnevnicu kako bi preživeo, kažu njegovi prijatelji. Svedočanstvo o poštenju nastavljaju uz tvrdnju da Ivica Durković uvek vraća novac koji prelazi njegovu dnevnicu, a često svoj rad i ne naplaćuje. Takođe svedoče da, iako ima 48 godina, zvanično ne postoji, jer nije upisan u matične knjige. Nude mu stalan posao, ali to bez dokumenata nije moguće.

I želja samog Durkovića jeste da bude upisan u matične knjige, jer od rođenja niko nije prijavio da postoji. Sa dokumentima mogao bi da ima i posao i zaradi da obnovi trošnu kuću, a što je takođe važno, mogao bi da se leči.

Poslednjih godina od kako živi sam, može da se osloni na, kako kaže, 2 kuće u selu iz koje ga obilaze i donose mu hranu, pogotovo zimi, kada nema poslova u polju i kada prijatelji sa njim podele džak brašna, krompira i malo pasulja.

Da je njihovu pomoć zaslužio poštenjem, ali i radom, svedoči priča njegovog prijatelja Ljubiše Cvetkovića, koji od svega lepog što ima da kaže za Durkovića, posebno izdvaja događaj kada je nakon obavljenog posla u njivi Ivica dobio nešto više para nego što obično uzima kao dnevnicu.

Iako je bio premoren od rada kada je došao kući i video da u svežnju novca ima više nego što je dogovoreno Ivica je, bez obzira na to što se teško kreće, otišao do čoveka koji ga je unajmio sa namerom da vrati višak novca. Drugi put je kopao moj vinograd i u tome ga je prekinula kiša. Otišao sam kolima da ga dovezem i sreo sam ga na pola puta. Hteo sam da mu platim, ali je on to odbio. Nije želeo da bude plaćen za posao koji nije odradio do kraja – prepričava Cvetković.

Dok su ga služili mladost i zdravlje, radio je nadničarske poslove od kojih je živeo i odgajao ćerku, koja se nedavno udala, pa je u kući ostao sam.

Danas te poslove obavlja na kolenima, na koja ga je bolest bacila.

O kakvoj bolesti je reč – ne zna, jer nema ni zdravstvenu knjižicu.

Problem mi je dok krenem da radim, dok se zagrejem. Posle ide lakše, ali ne mogu da izdržim više od 2-3 sata u polju. Kako bih odradio punu dnevnicu, na polje se vraćam više puta dnevno, a ponekad se to oduži i na nekoliko dana. Po mene dolaze kolima da me odvezu i vrate, jer se teško krećem – kaže Durković.

Kako je 48 godina života proveo bez papira i odlaska kod lekara Ivica Durković je odlučio da se konačno izbori da dobije identitet, koji nema od rođenja jer ga ni otac, ni majka nisu prijavili matičnoj službi.

Od dokumenata imam samo vojnu i đačku knjižicu. Služio sam vojsku u Raškoj 1992. godine. Ranije je bilo upisivanje u vojnu evidenciju ovde u Zaplanjskoj Toponici i nisu mi tražili ličnu kartu, a posle sam išao u Gadžin Han na razgovor. Bez dokumenata sam otišao u vojsku, samo sa vojnom knjižicom, koju su mi dali u Vojnom odseku – objašnjava Durković.

Da zdravstveno osiguranje nije jedini, ali bez sumnje jeste najveći njegov problem, ukazuje Ljubiša Cvetković, koji dodaje da bez dokumenata Ivica ne može da izađe pred invalidsku komisiju, konkuriše za posao, dobije socijalnu pomoć, a nije mogao ni da podigne 100 evra pomoći od države tokom krize sa koronom.

Ove godine pred izbore sve njegove komšije su imale posete i delili su im pakete i obećanja, njegov prag nisu prešli, jer zbog toga što ga nema u biračkom spisku, kako kaže, za političare je “nevidljiv”.

Nema me u knjigama, ne mogu da glasam. Eto zašto! – tumači Durković.

Iz Opštine se setili ko je Durković i obećavaju pomoć

Drugi kraj klupka koje je pričom o teškom životu i nemoći da se izbori za lečenje i osnovna prava razmotao Ivica Durković vodi do Opštine Gadžin Han, sa čijeg vrha predsednica Marija Cvetković obećava pomoć.

Mislim da znam o kome se radi, ali nisam imala predstavu da on ima problem sa dokumentima. Može meni da se obrati, pa idemo u proceduru da mu ih obezbedimo. Ja ću da zovem SUP, pa ćemo da vidimo šta može da se uradi. Mislim da neće da bude problem da mu se dodeli matični broj, a onda će moći da dobije ličnu kartu i ostala dokumenta – obećava Cvetkovićeva.

Dokumenta bi mu, obrazlaže Durković, pomogla da lakše nađe posao od kog bi mogao da sredi trošnu kuću koju je još njegov otac sazidao od zemljanih tugli, ali i da priključi vodu i struju.

Pre neki dan mi je jedan čovek dovezao nekoliko bureta vode, da imam da se okupam. Ne mogu da ulazim ljudima u kola neuredan, pogotovo kada obavim posao, pa me pozovu na ručak. Ne mogu pravo s polja za sto – dodaje Durković.

Dok čeka na ispunjenje obećanog, Ivicu Durkovića smo ostavili da sedi na starom divanu u dvorištu. Čeka novi posao za nadnicu, a toga u poslednje vreme i nema mnogo. Uobičajena dnevnica je 1.000 dinara.

Meni je dovoljno i 500 dinara da mi daju, da imam da preživim.

Durković i njegovi prijatelji nadaju se da će mu dokumenta omogućiti više od preživljavanja.